Лако је препознати тешку депресију, али све је више људи са сиптомима благе депресије која може да се погорша и постане хронично стање
Светска здравствена организација (СЗО) ову 2020. годину, већ деценију и по најављује као годину у којој ће депресија у свету постати други по реду узрок за онеспособљавање људи. Појавом корона вируса нажалост откоњене су све дилеме да ли је процена СЗО била исправна, данас је депресија један од највећих здравствених изазова у целом свету. Лекари сматрају да ће свака четврта особа у неком периоду свог живота имати ментални или неуролошки поремећај.
Пандемија погоршава ментално здравље
Актуелна пандемија доноси нам до сада непознат захтев за прилагођавањем и променама у свим сегментима живота. Изолација, карантин, страх и неизвесност, ограничавања кретања и дружења, предстаљају удар на људску природу. Овакве промене имају псхолошки доживљај великог губитка, те могу бити окидачи за депресивно реаговање. Од депресије тренутно пати више од 264 милиона људи широм света. Истраживања показују да се тек половина јави лекару са неким од симптома, а од тог броја тек половина буде упућена психијатру и добије прави третман.
– Колико год нам симптоми депресије делују познато, истраживања показују да се овај проблем и даље недовољно препознаје и лечи. Можда зато што депресија има много лица и што две различите особе могу да пате од депресије, а да имају потпуно различиту клиничку слику. У депресији су увек поремећене емоције, мишљење, воља и нагони. Лоше расположење, безразложна туга, губитак интересовања и задовољства у активностима које су раније причињавале задовољство, смањена енергија и осећај замора представљају кључне симптоме депресије. За постављање дијагнозе депресије, симптоми треба да трају најмање две недеље – каже психијатар, проф. др Невена Чаловски Херцог.
Од депресије жене два пута чешће обољевају од мушкараца. У ризику да развију депресивне симптоме су све чешће и млађе особе од 20 до 40 година, а посебно су угрожени људи нижег социо-економског статуса.
Дијагноза и симптоми благе депресије
– Један од основних дијагностичких критеријума за откривање депресије је када неко бар две недеље осећа тешкоће у обављању свакодневних задатака, губи способност да се радује, опада му интересовање за људе, за активности које је некада волео, ништа не може да га обрадује и осећа се веома лоше, или је веома раздражљив. Симптоми благе депресије су налик умору који нестане када се наспавамо. Међутим, ако се ради о депресији, сан не окрепљује и одмор не доноси олакшање. Умор се нагомилава, особе постају раздражљиве, напете, нервозне, нерасположене без посебног разлога. Лако је препознати тешку депресију, док симптоме благе депресије често не умеју ни лекари да препознају. Особе са благом депресијом су обично нерасположене ујутро и имају тешкоћу да се суоче са даном који имају испред себе. Они обављају своје задатке, испуњавају планове, учествују чак и у породичним улогама, брину о деци, о партнерима, али све док то чине немају осећај задовољства и осећају се кривим што им је потребан велики напор да то ураде – напомиње проф. др Чаловска.
Уколико се на време не позабавимо својим психичким здрављем, депресија може да се погорша и поприми хроничан ток. Да ли ће неко развити депресију или не, зависи од низа фактора, генетике, структуре личности. Повучене и преосетљиве особе су у већем ризику од депресије. Развој депресије зависи од искуства у раном детињству и великих губитака током живота, нпр. губитак родитеља пре 11. године или психо-социјални стресови попут пандемије која је читаву планету ставила у ризик од депресије. Такође, проблем у браку је један од важних фактора ризика за депресије са разликом у односу на пол, јер неудате жене ређе испољавају депресивни поремећај него удате, док неожењени мушкарци чешће оболевају од депресије него ожењени. Врло често се дешава да људи у околини пре примете код других да се нешто дешава него онај ко развије депресију.
– За нормално психичко функционисање и очување доброг расположења одговорни су хормони серотонин, норадреналин и допамине. Ови хормони се у нормалним процесима стварају у мозгу. Свакодневне животне ситуације, као што су убрзан начин живота, доживљен стрес, борба за егзистенцију удружени са осетљивом природом или оптерећеном генетиком могу бити “окидач” за смањену синезу ових важних хемијских супстанци. Доказано је да у бројним психичким болестима, нарочито у депресији постоје нижи нивои серотонина, норадреналина и допамина. Такође, примећено је да код депресивних пацијента постоји снижен ниво САМе. С аденозил Л метионин (САМе) је важна супстанца која се природно ствара у организму из унете хране. Она помаже стварање серотонина и других хормона и на природан начин враћа нивое “хормона среће” у равнотежу, поправља расположење и друге симптоме депресије – објашњава психијатар др Александра Дамјановић.
Лечење
Лечење депресије подразумева фармакотерапију (антидепресиве), психо-социјалну терапију, биолошку терапију и хоспитализацију код тежих форми поремећаја. Блага депресија такође захтева лечење, јер ако се не интервенише постоји ризик од продубљивања и компликација.
Према речима др Дамјановић, за третман благих депресија, иако су врло ефикасни, антидепресиви нису прва линија. У последњих неколико година све се више користе и природни суплементи, али постоје ограничен ниво доказа за бројне такве третмане. Од помоци може бити САМе, јер је природан, најбоље испитан и има доказано позитивно дејство код благих депресија.
– Важне су здраве навике, здрава штитаста жлезда, адекватан унос магнезијума, витамина Д и нарочито витамина Б групе (Б1, Б2, Б3, Б6 И Б12), као и незасићених масних киселина. Исхрана и депресије су уско повезане. Некада више водимо рачуна које ћемо гориво сипати у аутомобил, него шта ћемо квалитетно појести. Научници су потврдили да депресивне особе имају сиромашну исхрану. Здравом и разноврсном исхраном једино можемо унети довољно аминокиселина које повећавају у мозгу ниво хормона одговорних за расположење, сан, контролу импулса и психички живот уопште. И за крај, организација живота, редукција стреса, довољно сна, физичка активност, и прави одабир пријатеља и партнера прави су штит од развоја депресивних симптома – истиче др Дамјановић.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
eklinika.rs
