Живот није лак. Сви се суочавамо са различитим изазовима током живота које покушавамо да пребродимо, свако на свој начин.
Да ли сте икада упознали некога за кога вам се учинило да се лако опоравља после стресне ситуације, некога ко лако исплива из ризичних ситуација и животних превирања? За такве особе кажемо да су психолошки отпорне, односно резилијентне.
Шта је резилијентност?
Психолошка отпорност или резилијентност је способност појединца да се суочи са стресом, недаћама и животним изазовима. Самим тим што се дефинише као способност, а не црта личности, резилијентност је нешто што се учи и развија током живота. Психолошка отпорност нам помаже да се брже опоравимо након неке потешкоће, учимо из тога и лично се развијамо.
Ако је неко резилијентан то не значи да не осећа непријатне емоције попут туге, жалости или да не реагује у стресним ситуацијама. Начин гледања на ситуацију и опоравак су оно што је битно када је у питању ова способност. Резилијентне особе се суочавају са својим проблемима и непријатним емоцијама, а њихов доживљај среће се јавља зато што се осећају добро, а не зато што избегавају да се осећају лоше.
Типови резилијентности
Психолошка отпорност/резилијентност се јавља у различитим формама.
Физичка резилијентност се односи на то како се тело носи са напорима, повредама или болестима. Утиче на то како људи старе, њихово здравствено стање, како се физички опорављају.
Ментална резилијентност је способност особе на адаптацију, на промене или неизвесност. Особе код којих је овај тип резилијентности развијен остају смирене и размишљају флексибилно у кризним ситуацијама. Они лакше налазе алтернативна решења, прилазе проблему са ставом да га реше и не одустају и када се суоче са препрекама.
Емоционална резилијентност се односи на способност регулације емоција током стресних ситуација. Особе су у контакту са собом, својим емоциоалним одговором на стресну ситуацију. Не беже од непријатних емоција. Самим тим се и лакше смире у стресним ситуацијама. Овај тип резилијентности помаже и у гледању на тешке ситуације са дозом здравог оптимизма, јер особа зна да непријатна ситуација и емоције које осећа у том тренутку неће трајати заувек.
Друштвена резилијентност представља способност групе да се лакше опорави од неке ситуације. Примећује се кроз повезаност групе људи и њихову сарадњу у тешким ситуацијама. Овај тип резилијентности посебно је важан током природних катастрофа, угрожености заједнице и сл.
Знаци који указују да је неко резилијентан
Особе које су психолошки отпорније/резилијентне имају различите карактеристике.
Неке од њих су:
Менталитет преживелог: особе које су прошле кроз веома тешке, негативне догађаје често о себи причају као о некоме ко је преживео недаћу. Имају увид да шта год да се дешава они то могу да превазиђу.
Ефективна регулација емоција: психолошка отпорност се огледа између осталог и у томе како се управља емоцијама у стресним ситуацијама. Особе које су резилијентне, не беже од непријатних емоција, него могу да их осете и издрже у тој ситуацији.
Контрола: присустан је јак унутрашњи локус контроле. Локус контроле може да буде унутрашњи када особа опажа да је она та која има контролу над нечим и спољашњи када особа све што јој се дешава приписује спољашњим факторима (животу, вишој сили, другим људима, ситуацији…).
Вештине решавања проблема: када се нађу у проблематичној ситуацији резилиљентне особе рационално трагају за најбољим могућим решењем.
Самоприхватање: резилијентне особе безусловно прихватају сами себе и нису строги према себи, поготово у изазовним ситуацијама.
Подршка окружења: јака мрежа људи која је ту да упути подршку је још једна ставка која указује на резилијентност, јер се психолошки отпорне особе не плаше да траже помоћ када им је потребна.
Постављање циљева је дефинисање јасних циљева које је могуће остварити. Након њиховог дефинисања резилијента особа креће корак по корак ка циљу, разбијајући га у мање циљеве/кораке. Ићи ка реалном циљу у особи буди осећај постигнућа и самопоуздања који води ка повећаној психолошкој отпорности.
Ефективна комуникација: изражавање жеља, мишљења и емоција јасно, асертивно, као и активно слушање других.
Развој сврхе и смисла живота: кроз свест о томе шта је особи сврха и смисао лакше се развија и резилијентност, јер се стреми ка одређеним циљевима. Сврха и смисао могу да буду у једном или више аспеката живота, флексибилни су и приоритети током живота могу да се мењају.
Психолошко отпорне/резилијентне особе се лакше адаптирају, отвореније су за нова искуства и изазове, а самим тим препреке за њих представљају шансу за учење и даљи развој.
Како постати психолошки отпорнији?
Пошто је резилијентност способност, она се гради и може да се учи од малих ногу, али и касније у животу.
Неке од успешних стратегија су:
Имати другачији поглед на ситуацију и негативне мисли. Гледајте на догађаје кроз призму реалности, колико год да су негативни без фокуса на кривицу и вртлога мисли о ономе што је немогуће променити. Усмерите се на мале кораке и начине на који проблем може да се реши.
Потражите подршку. Без обзира што потешкоће неће нестати, поделите их са пријатељима, особама у које имате поверења. Осећаћете се боље ако знате да имате неког на својој страни. Прича о проблему са другима вам може донети и нови угао гледања на проблем, могућа решења о којима нисте ни размишљали.
Фокусирајте се на оно над чим стварно имате контролу. У кризама је лако фокусирати се на све над чим немамо контролу и предати се могућим катастрофичним сценаријима. Времеполов и даље није измишљен тако да је немогуће вратити се у прошлост и утицати на неки догађај. Оно што јесте могуће је размислити о томе шта је сада под нашом контролом, на шта можемо да утичемо, на који начин и деловати у складу са тим.
Управљајте стресом. Вештина управљања стресом је најздравији начин грађења резилијентности. Грађење навика попут: физичке активности, здраве исхране, спавања утиче на наш организам и припрема га за изазове. Учење вештина попут решавања проблема, ефикасне комуникације, техника релаксације помаже у тренуцима када смо суочени са изазвом.
Стручна подршка. У неким ситуацијама када нисмо сигурни како ћемо даље, могуће је потражити подршку стручњака за ментално здравље који ће заједно са вама открити шта вас блокира, на који начин размишљате и помоћи вам да развијете вештине које ће побољшати вашу психолошку отпорност.
psihoterapijaipsiholoskosavetovanje
