Имаш нешто пара?
– Немам жено, ево свега 200 динџи у џепу.
– Па шта да кувам данас?
– Ош да закољем кокош?
– Пусти бре коке нек носе јаја а и ко ће ти јести те маторке жилаве, то неће ни кере.
– Па не знам онда, види нешто…
После сат времена зове кум.
– Кууумеее! Јесте кући?!
– Шта знам брате и јесмо и нисмо.
– Е нећу ја дуго у пролазу сам, ако није проблем ето ме за сат времена.
– А није проблем, дођи наравно.
…
– Жеееееенооо!
– Шта је сад?!
– Долази кум!
– Па куд баш сад кад немамо пребијене паре?
– А јеби га кад је имамо?
– И то што кажеш.
– Ма нек попије само кафу и ракиицу ако оће ако неће шта ћу му ја.
– Дај ми тих 200 динара да тркнем до продавнице, нешто ћу платити нешто уписати.
После 15 минута долази жена са три пуне кесе.
– Леба ти колико си уписала?
– Ништа.
– Како ништа сунце ти пољубим, од куд ти три кесе?
– Ма налетела на Мицу, и она ни пет ни шест извади оне три иљаде што ми је дужна и даде.
– Лажеш жено то си ти имала неки штек.
– Ајде будало, какав штек, назови Мицу ако ми неверујеш.
– Е да знаш да оћу само да оде кум.
– Ајд спреми тај астал мало а ја ћу испећи пице, узела сам све што треба.
– Ајд.
…
Долази кум, пице миришеду, ладна кола на асталу, ракија, све уредно.
Кум с врата виче:
– Ала нешто добро мирише, изгледа сам баш потрефио.
– Па ти увек потрефиш, прошли пут роштиљ, овај пут пице, изгледа имаш среће. Де си куме, шта има?
– А ништа, решаво неку папирологију па реко да не прођем поред вас.
…
Месец дана касније.
– Ало куме, јеси кући?
– Јесам.
– Е ту сам близу тебе па би навратио.
– Ајд.
…
– Жено ајд склони овај материјал и ове кесе из радње што смо довукли долази кум.
– Дај ајд ти склони, морам да идем да поплаћам рачуне таман сам се обукла. Да јутрос није дошао Жућа да купи ону робу сутра би нам искључили струју.
– Јесте мајку му, иди ти плати струју. Ја ћу ово приклонити.
Утом зове попа нешто се распричао а незгодно ми да га отресем. Таман завршавам с попом разговор улази кум на врата.
– Оооо кууумеее, шта се ради?
– Ма ево нешто приклањам.
– А где је кума?
– Ма отишла нешто да поплаћа.
– Хеботе куме па ви сваки дан купујете пола продавнице, кад год дођем код вас пуне кесе на столовима.
– Јеби га куме, радим при Цркви, знаш како је, има се може се.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
crkvenjak.blog.rs
