И непријатна и пријатна осећања имају своју логику и сврху

У свакодневном говору уобичајено је да када се неко због нечега непријатно осећа каже да се лоше осећа, а да када се осећа пријатно каже да се осећа добро. Разумљиво је да људи не желе да се осећају лоше, већ да желе да се осећају добро. Из тога произлази да су непријатне емоције лоше, а пријатне – добре. Оваквом вредновању доприносе и стручне ознаке у психолошким текстовима, према којима су непријатна осећања означена као „негативна”, а пријатна осећања као „позитивна”. Ове стручне ознаке су заводљиве јер су настале из сасвим других разлога, а не као вредносне ознаке за осећања.

Наиме, када је психологија настајала као наука, преузимала је моделе од тада доминантних наука хемије и физике. Тако су тадашњи психолози почели да говоре о „валентности” осећања посматрајући их као јоне. Она осећања која су мотивисала на одбојност и избегавање објекта који их је „изазвао” означавана су као негативно валентна, а она која су доводила до „привлачења” према објекту који их је изазвао означена су као позитивно валентна.

Данас знамо да су наша осећања реакције на оне догађаје које оцењујемо као важне. Ако догађаје оцењујемо као негативно важне доживљаваћемо непријатна осећања, а ако их оцењујемо као важне на позитиван начин осећаћемо пријатна осећања. И непријатна и пријатна осећања имају своју логику и сврху. И једна и друга нас повезују са животним околностима и помажу нам да се прилагодимо свету који нас окружује. Док су непријатна осећања повезана с угроженошћу и преживљавањем, пријатна осећања су повезана са квалитетом живота.

Отварање ума

Како је преживљавање важније од квалитетног живота, пријатна осећања су дуго времена била запостављена у истраживањима. Настанком позитивне психологије, тек последњих двадесетак година у фокус су дошла „позитивна” осећања као што су: задовољство, срећа, нада, радост, весеље, уживање, љубав, заљубљеност, захвалност, радозналост, испуњеност, осећање мајсторства, итд. Сва ова осећања су веома важна за доживљавање квалитета живота.

Један од најважнијих истраживача пријатних осећања је Барбара Фредриксон, која је указала да за разлику од непријатних осећања која фокусирају наш ум на проблем због којег су настала, пријатна осећања шире нашу свест и перцепцију, доприносећи да „отворимо наш ум” и да сагледавамо ширу слику. А када неко гледа шире, примећује све оне лепе и позитивне појаве које не примећује када се осећа непријатно.

Тако, на пример, када неко примећује позитивне ствари код људи, о људима почиње позитивније да размишља, што за последицу има одржавање пријатних осећања. На основу тога, особа која се добро осећа са људима изграђује боље међуљудске односе и емотивно се повезује са људима.

Пријатна осећања доводе људе у такво ментално стање у којем лакше уче, боље повезују информације, више су креативни и иновативни. Људи који се пријатно осећају су спонтани и као такви склонији игри и забави, тако да друге људе „позивају” да се орасположе и да се пријатније осећају. Када се људи пријатно осећају, тада позитивније гледају на будућност постајући више оптимистични.

Хедонистичка замка

Фредриксонова је указала и на то да пријатна осећања доприносе бољем балансу у односу на непријатна осећања, да доприносе резилијентности (еластичној отпорности) особе јер јој помажу да се након стресних догађаја брже врати у своје уобичајено стање.

Све то чини да се данас сматра да брига појединца о себи и о људима које воли подразумева да води рачуна о балансу пријатно/непријатно и да ствара ситуације у којима ће се добро осећати како би имао квалитетнији живот.

Није циљ осећати се пријатно само по себи, већ имати такав живот у којем ћемо имати разлога да се осећамо пријатно. Упркос томе, многи упадају у „хедонистичку замку” желећи да се осећају пријатно без обзира на своју животну ситуацију. У ову замку упадају они који траже срећу као такву, не знајући да је срећа последица исправног живота. То их води ка вештачком изазивању ужитка или у покушају живљења у позитивној илузији. Постоји разлог због којег се пријатна осећања упола интензивније доживљавају од непријатних, због којег оно што је било пријатно убрзо постаје обично и што се тешко присећамо догађаја у којима смо се осећали пријатно.