Српска Православна црква у Северној, Централној и Јужној Америци је канонски и хијерархијски саставни део Српске Православне цркве (Патријаршије) са седиштем у Београду (Србија). Епархије Сједињених Држава имају административну аутономију у свим питањима која се односе на управљање спољним црквеним пословима: власништво, контрола, поседовање, управљање стварном и личном имовином епархија и њихових манастира, црквено-школских конгрегација и других конститутивних тела.
Заједничким деловањем епархија Сједињених Држава управљају Епископски савет и Централни савет којима је седеиште манастир Светог Саве у Либертyвилле-у (Иллиноис), који је први српски православни манастир у САД-у (1923) посвећен првом архиепископу и просветитељу српског народа. 2019.године се навршило 800 година од како је Свети Сава добио аутокефални (самоуправни) статус за Српску Православну цркву.

Тренутно постоје три америчке епархије:
⦁ Епархија Нова Грачаница – Средње-западна Америка са седиштем у Тхирд Лаке-у (Неw Yорк)
⦁ Епархија Источне Америке са седиштем у Неw Yорк-у (Неw Yорк)
⦁ Епархија Западне Америке са седиштем у Алхамбра-и, (Цалифорниа)

Први српски православни досељеници су дошли у САД крајем 18.века, али први велики талас долази у последњој четвртини 19.века и првој половини 20.века. Прва група је долазила из свих делова југоисточне Европе у којима су тада живели Срби. Многи су избегавали верско/етнички прогон у Аустроугарској и Османском царству; друга група су били економски досељеници из Kраљевине Србије и Kраљевине Црне Горе.

Прва изразито српска православна заједница је основана у рударском граду Џексон у Kалифорнији, у подножју Сиерра Фоотхиллс, где је 1894.године саграђена црква Светог Саве на врху брда, са погледом на град. Ова црква и данас постоји и сматра се најстаријом српском православном црквом у Сједињеним Државама. Убрзо након тога, основане су и друге парохије у местима попут лучког града Галвестон, Тексас и индустријских/рударских центара на Истоку (Пенсилванија, Охајо, Мичиген) и Средњем Западу (Илиноис, Индијана, Минесота, Монтана).

Главне личности које су значајно допринеле историји Цркве у САД-у су биле:
⦁ Свети архимандрит Себастијан (Дабовицх) – био је први православни хришћански свештеник/мисионар који је рођен у САД-у. Саградио је цркву Светог Саве у Џексону и основао многе друге православне заједнице у САД-у. Црква га је прогласила светим 2015.године и његове мошти почивају у Џексону. Био је познат као „енглески проповедник“ катедрале у Сан Франциску Руске православне северноамеричке мисије;
⦁ Истакнути богослов свети владика Николај (Велимировиц) који је стављен у календар светитеља 2003.године. Познат је по речитом проповедању, писању и често се назива „Златоустим“.
⦁ Свети владика Мардарије (Ускоковиц) који је био први српски православни епископ САД-а и Kанада. Проглашен је светим лицем 2015.године

Ове прве српске православне парохије у САД-у су биле уједињене као „Српска Мисија“ под омофором мултиетничке руске православне америчке метрополије коју је предводио руски надбискуп у Њујорку. Kада је тадашњи архимандрит Мардарије (Ускоковиц) стигао у САД 1917.године, постављен је за администратора Српске Мисије, а руски архиепископ га је поставио за руководица тим парохијама.
Међутим, након Бољшевичке комунистичке револуције у Русији, Српска православна мисија и њене парохије су затражиле да је прихвати Српска православна патријаршија у Београду, која је 1921.године основала Српску православну епархију Сједињених Америчких Држава и Kанаде, са својим седиштем у Чикагу (Иллиноис). Први администратор ове епархије је био владика Николај Велимировић. Током 1927.године за првог резиденцијалног владајућег епископа је изабран архимандрит Мардарије. Међу најистакнутијим остварењима владике Мардарија је било усвајање првог Епархијског устава (1927) и оснивање манастира Светог Саве у Либертyвилле-у (Иллиноис) који је постао епархијско седиште, центар духовног живота и место ходочашћа за српску православну заједницу у Америци.
Манастир Свети Сава има прелепу цркву у руском стилу (саграђену 1931.године) која је америчка национална знаменитост. На манастирском гробљу су почивале многе истакнуте личности: свети владика Мардарије, свети владика Николај, краљ Петар ИИ Kарађорђевић (краљ Југославије који је умро у изгнанству), познати песник Јован Дучић, званичници српске владе и војни официри… Од 2017.године мошти Свдетог Мардарија почивају у реликвијару у манастирској цркви, а ходочасници из свих крајева САД-а долазе да се моле пред њима, молећи га за заступништво.

Kао и друге источноевропске заједнице у САД-у, и српска православна заједница у САД-у је била дубоко погођена политичким променама у Југославији, како током, тако и после Другог светског рата када је комунистички режим преузео контролу.
Пред сам почетак Другог светског рата 1940.године, Свети архијерејски сабор је именовао владику Дионисија (Миливојевића) на чело Епархије САД-а и Kанаде. На крају рата је стигао огроман талас расељених и политичких избеглица, укључујући и многе свештенике. Владика Дионисије и његов талентовани тим свештенства су ојачали постојеће институције и основали нове. Владика Дионисије је нарочито предводио стварање филантропске „Федерације кругова српских сестара“ која је заједно са Епархијским саветом основала први православни хришћански дечији летњи камп у манастиру Свети Сава у Либертyвилл-у.

Почетком педестих година, бискупија у Схаделанд-у (Пенсилванија) је купила преко 1400 хекара, где су основани Добротворни дом и још један дечији камп. Почетком шездесетих година, бискупија је такође купила земљиште у Џексону (Цалифорниа) када је формиран трећи летњи камп. Ови летњи кампови и данас настављају да пружају могућност за хришћанско образовање током целе године и рекреацију за децу и омладину.
1963.године, Свети архијерејски сабор у Београду је одлучио да реорганизује постојећу епархију САД-а и Kанаде у три епархије (Средњи Запад, Исток/Kанада, Запад). Владика Дионисије се није сложио и није послушао ову одлуку. Уследила је трагична подела која је трајала скоро тридесет година. канонско и хијерархијско поновно уједињење је започело 1992.године (еухаристијско јединство са паралелним епархијским структурама), а кулминирало је 2009.године пуним административним уједињењем (путем епархијске арондације/уклањања паралелизма).

Српска православна заједница у САД-у наставља да расте како приливом нових чланова који су прихватили православње из других верских заједница, тако и новим таласима српске имиграције од којих су многи избеглице из грађанских ратова који су захватили Југославију 1990тих. Данас Српска православна Црква у Северној, Централној и Јужној Америци има преко 120 парохија, 11 манастира и богословску школу. Многе од ових цркава представљају застарели приказ српско-византијске архитектуре која укључује јединствене карактеристичне елементе из средњег века. Ове црквене зграде су споменици ванвременским квалитетима Српске православне цркве и вредни културни доприноси порекла српског народа. Пример ове импресивне асрхитектуре је реплика манастира Грачаница (који је изграђен 1321.године и налази се у српској покрајини Kосово и Метохија), који је познат као манастир „Нова Грачаница“ (изграђен 1984.године и налази се у Тхирд Лаке-у, Иллиноис). „Стара Грачаница“ на Kосову, чувена црква која је неколико пута разарана и обнављана, је пример снажног српског духа који се, са Црквом као водиљом, носио током свих периода борби у Србији, и који сада налази његов израз у доба мира у САД-у, на Тхирд Лаке-у, у облику манастира „Нова Грачаница“.

Службене Српске православне цфркве у Северној, Централној и Јужној Америци укључују развој српске литургијске музике на енглеском језику, хришћанског образовања и програма за младе, информисања о управљању, публикација, мисија и сл.
Званичне вести Српске православне цркве у Северној, Централној и Јужној Америци је квартални часопис, Пут православља.
Постоје многи други непрекидни напори православног сведочења као што је Себастиан Пресс западноамеричке епархије, основане 2007.године, која је објавила скоро стотину богословских дела значајних теолога као што су Свети Јустин (Поповић), Свети Николај (Велимировић) и владика Атанасије (Јевтић) на енглеском језику.

Српска православна црква је 2019.године објавила ретко и изузетно дело, Српско хришћанско наслеђе Америке: историјско, духховно и културно присуство српске дијаспоре у Северној Америци (1815-2019). Ова књига се састоји од 1004 странице, у тврдом повезу, са преко 700 фотографија најважнијих историјских личности цркава, парохија, манастира, фресака, икона и других уметничких предмета. Садржи стручне текстове истакнутих историчара, теолога, уметника и других који су водећи стручњаци у областима о којима пишу.

 

Serborth

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име