Први српски буквар инока Саве, јеромонаха у манастиру Дечани, штампан је 1597. у штампарији Ђулијано Рампацети у Венецији. Прво издање на два листа изгорело је у бомбардовању Народне библиотеке 6. априла 1941. године, а друго, на четири листа, срећом је сачувано.
Први буквар у Србији, штампан као државни уџбеник, био је Буквар Петра Радовановића из децембра 1838. године.
Прве школе осниване су већ у XI и XII веку при католичким манастирима у Тителу и Бачу, образовање људи вршило се и у многим манастирима Српске православне цркве, попут Сопоћана, Студенице и у Пећкој патријаршији.
Прва школа у Србији је основана 1718. године у Београду под називом Мала српско-словенска школа (данас ОШ Kраљ Петар Први). У њој је децу подучавао даскал (учитељ) Стеван, школа се налазила у митрополитовом дому поред Саборне цркве и издржавали су је митрополија, варошка управа и сами родитељи.
Прва женска основна школа основана је у Земуну крајем 1840. године.
Први вртић основан је у Суботици 1858. године.
Прво приватно забавиште основано је новембра 1867. године у Београду. Основао га је свештеник Татомир Миловук.
Прва школа за децу оштећеног слуха био је Завод за глувонеме, отворен у Београду почетком 1898. године.
Прва индустријска чоколада у Србији производила се под именом Рода од 1924. у фабрици у Земуну чији је власник био Француз Данијел Песмажу.
Прва фабрика кондиторија почела је са радом 1917. године у Суботици. Ова радионица била је у приватном поседу породице Руф, а данас је то фабрика Пионир.
Први српски стрип је рад Властимира Власте Белкића под називом Авантуре детектива Хари Вилса, направљен по узору на Детектива X-9 Александра Рејмонда и Дешијела Хемета. Стрип је излазио у београдском Илустрованом листу Недеља од 24. фебруара до 7. априла 1935. године.
Први српски 3D филм је Пети лептир у режији Милорада Милинковића, а по истоименом роману за децу и младе Уроша Петровића. Филм је приказан крајем 2014. године у Сава центру.
Прва луткарска сцена у Србији отворена је у Новом Саду 1931. године.
Из књиге – Први у Србији
