Искрени загрљај греje душу, дубоко храни наше срце, чува га, чини нас дрхтавим, чини кожу осетљивом, загријава кућу. Чињеница је да прихватање људи које волимо чини да се осећају посебно, јединствено и сретно.
Топлина загрљаја изграђује стазе, тера нас да се бацимо и размишљамо о тишини. Захваљујући овим гестама наклоности, имамо прилику сетити се онога што нас теши, имати то на уму чак и ако тога нисмо свесни и насмешити се иако немамо разлога.
Загрљаји не решавају ништа, али помажу у суочавању с невољама, спречавају их да нас надвладају, да разбију нашу обрану и да уништавају нашу сигурност.
Загрљаји су начин да кажемо нашим вољенима да их волимо, а да не морамо рећи ни једну реч. Бити у стању уронити у угодно сећање загрљаја значи ослободити се наших осећаја и пустити их да загријавају нашу кожу.
Загрљаји су плод искрене наклоности, саучесништва у којем свако показује своје истинско ја.
Загрљајем дајете и примате енергију која негује емоционално благостање. Створени смо да осетимо контакт, да нас додирују и да кроз додир преносимо емоције.
Из тог разлога, важно је потакнути тај осећај; захваљујући додиру можемо ојачати везе, пружити утеху и ојачати комаде који су се можда сломиле због животних тешкоћа.
Љубав нас тера да растемо, означава наше најинтимније емоције и мисли. Из тог разлога загрљаји, израз љубави пар еxцелленце, омогућују нам да пратимо оне које волимо кад год нам затребају.
Због тога вреди дати милијуне загрљаја који су извор утехе када невоља омета наш пут и нада се почиње њихати.
Чињеница је да загрљаји постају верно светло које води наше путовање и бди над нашим сновима кад се сунце и тело требају одморити. Загрљаји постају понизни када наши успеси постану превелики, натерају нас да растемо и чине нас бољима.
Загрљаји постају мера, сигурност и разборитост, генијалност, унутарњи мир, снага и равнотежа. То је могуће јер је загрљај попут еликсира против свих зла.
Много смо пута далеко од људи до којих нам је стало и, према томе, нисмо их у могућности физички загрлити онако како бисмо желели. Међутим, постоје психолошки загрљаји, искрени и једнако ваљани као и они на кожи.
Психолошки загрљај је врста загрљаја који се не може дати физички, али који ипак успева направити тисуће километара док лети, превладава препреке или једноставну баријеру телефона приликом позива.
Што мислиш? Свакодневно грлимо својим поступцима, речима, бригама и пажњом. Загрљај постаје најуниверзалнији доказ наклоности који постоји јер нам омогућава да преносимо подршку и љубав нашим најмилијима.
Kад је загрљај психолошки, тј. кад долази из дубине наше душе и наших намера, он успева пружити наклоност колико и физички загрљај. Загрљаји који заиста вреде су они који постају психолошки, емотивни, који нас терају да затворимо очи и посветимо се мислима. Kоначно, искрени загрљаји су они који хране наше биће, нашу суштину.
Позитиван став
