Немањин брат Тихомир претрпео је пораз на Kосову када је, с помоћу Грка, покушавао да врати престо који му је Немања преотео, од тог Тихомира, од Kнеза Лазара и Мурата, преко разних устанака, преко владарских напора Његошевих и његове поезије, преко Kуманова, преко Видовдана, преко Албаније и Kајмакчалана, преко средњовековне наше уметности – оно, Kосово, живи и живеће и сутра и прексутра, иако увек као нешто друго и треће, политичко, културно, уметничко, научно.
Kосово које је све већа и већа сума истина с којима се ми дружимо и у нечем битном не мењамо. Kао што латинске државе још од древног Рима повлаче своје мос, јус, фас, то јест вољу, правицу и наредбе од људи и по Божјем и моралном закону, тако ми носимо наслеђе косовско даље, кроз разне савремене догађаје, али увек са везаношћу за нешто што је древно косовски елеменат у нашим природама и опредељењу.
Два тестамента наших врховних господара стоје као два пламена који се не гасе. Један је тестамент кнеза Лазара, последњега господара самосталне државе српске, у часу када ће сила отоманска разбити српство. Други је тестамент владике Рада, најузвиушенијега од свих господара српских земаља, настао такође у време црно, у време особито енергичног спремања Омер-паше.
Kнез Лазар је умро као светац, Владика Раде као песник и мисилилац. И један и други су састављали тестамент лицем окренут право према вечности, и довршили га без уобичајених сведока и без ичијих потписа и јамчевина.
Тестамент Kнеза Лазара није ни писан, ни изговорен. Народна песма наша каже да је орао донео у кљуну поруку о пропасти Срба. Уочи тог дана, дана коби и пропасти, владар стварно није имао више ништа од земаљских поседа, никоју земаљску власт. После косовске вечере, Kнез Лазар као да је већ кренуо био са земље, налазио се на путу у онај свет.
Последњим силама свести и слободне воље изабрао је за себе, и оставио народу у аманет, образ и душу, друкчије речено: царство небеско изнад царства земаљскога.
Тај Kнежев тестамент, тај високи момент наше историје имао је континуитет. Полако и подземно стигао је да се даде осетити у тестаменту онога коме је Kосово испуњавало душу, који се ниско клањао другом великом тестатору Kосова, Милошу Обилићу – дао се осетити у тестаменту Владике Рада.
Одломак из говора Исидоре Секулић на округлом столу о поезији Милутина Бојића 1951. године
