“ Он је био претеча и пророк. Оној истини, оној правди, оној љубави која долази на свет да свакога од нас привуче ка себи, а који је пример светога Јована Крститеља. Његов пример је врло једноставан. Његов пример је пример суровога поста. Човек који практично није јео. Човек који никада скоро ништа није проговорио. Човек који се од малих ногу само дружио са анђелима и коме су анђели давали посебну храну и коме су дали ону чувену палму да никне испод где је рођен како би се хранио као дете још, да би га закрилила та пећина од напада Иродових војника. Човек који је лутао пустињом и никога није срео нити видео до оног момента када га је Дух свети позвао. Он је био човек који је пронашао добар бисер. Онај бисер у њиви а то јесте Христос. То јесте правда, то јесте истина, то јесте Бог. Он је знао да ћути и у том ћутању да тражи сву радост небеску. Није се учио од људи учио се само и једино директно од Бога. Његов факултет звала се Јудејска пустиња, а његова главна средства којим је учио ту небеску науку јесте била непрестана молитва“
