Свака недеља је Васкрсење и сваке недеље се треба ићи у храм и причешћивати се. Причешћем нам се у Цркви дарује Живот Вечни. Света Литургија је гозба и свадба Царевог Сина – Господа Исуса Христа. На њу се обавезно иде.
Али се треба и припремати за Свето Причешће онако како нас учи Црква. Пре свега покајничким молитвама, смирењем и праштањем. Ако је потребно, због неког великог греха, и Исповешћу. Уз обавезно поштовање свих постова, великих и малих, које прописује Црква. И да се човек никада не преједа.
Веома је добро да се суботом после 16 или 17 сати поподне само мало једе. Најбоље је, али није обавезно, то вам из искуства говорим, да ко може, после 16 или 17 сати, ништа не једе нити пије. Ни кап воде. Да би лаганог стомака и потом добро намољен отишао да спава. Суботња ноћ и цео суботњи дан су врло важни. То је финиш припреме за Свету Литургију у недељу. Тада посебно треба бити испуњен доста појачаном молитвом и великим ћутањем.
И не оптерећује се постом без меса у суботу. То није обавезно. Може се у суботу јести и месо и сутра у недељу се причестити. Све то Црква благосиља јер св. Апостол Павле каже: “Свако је створење Божије добро, и ништа није за одбацивање кад се узима са захвалношћу /Богу/, јер се освећује речју Божјом и молитвом”(1Тим.4,4-5). Али је ту главно нешто друго а то је – јести по мало. Не преједати се.
Игуман Петар Драгојловић – манастир Пиносава
