Сваки човек овде на земљи везан је земаљским узама и бригама. И ако те земаљске узе и бриге преовладају у срцу људскоме онда је човек роб тих земаљских уза и брига. Не мисли се ту само на нешто материјално, ту се мисли на сваку страст која се везала за наше срце као нека трулеж и која га изнутра разједа и упропаштава сав наш духовни живот. Живот нас Хришћана треба да буде само хитање из једне благодати у другу, из једне заповести у другу, из једне љубави у другу. Свако од нас ако добро испита своје срце видеће да је делом свога срца ако не и читавим својим срцем везан за своје страсти. Дал’ је то сластољубље, дал’ је то славољубље, дал’ је то властољубље то је различито код људи, а обично је помешано и једно и друго и треће. Када је човек везан за богатство, за ово што је материјално што ће заиста напустити када овај привремени наш живот који се зове стаствовање прође онда ће човек остати пуст у часу смрти јер је његово богатство остало на земљи а он душом која треба да буде богата Богом и његовом богатом енергијом и љубављу и свим његовим енергијама и силама Божанским, бесмртним, вечним, непролазним, нествореним. Онда такав човек  који није напунио своју душу и своје срце и свој ум, своју унутрашње биће, унутрашњег човека заиста истинским богатством које мољац не квари и не изједа остаће сиромах пуки и остаће трагичар у овом животу и на Страшноме Суду.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име