У овом свеобухватном хаосу изазваном короном међу нама, отворила су се многа и болна питања. Она нас раздиру и сламају, посебно када су повезана са вером која нам дарује и пројављује личносни идентитет. Проблем на жалост није у самим питањима, колико у одсуству слободе да их поставимо и добијемо одговоре на њих! Да ли је хришћански бојати се од короне? Наравно да није! Али у томе и није срж проблема. Плаше ли се православни хришћани короне? Наравно, има много оних који су верујући људи, али имају страх у овој ситуацији. И то не лажан и умишљен, већ истински, прави и очигледан. Од њега нису изузети ни свештени редови.
Наравно страх од короне је сасвим природан, јер је реч о пандемији која се лако шири, ма каквог порекла и деловања била. Бројни су и смртни исходи и они нису статистика, већ су наши вољени и ближњи. Како се поставити и понети, поступити и остати чврст?
За почетак, савет за свакога од нас требао би да буде тај да никада и ничега не треба да се бојимо осим Бога, његовог суда и наших одговора њему. Проблем на суду Божијем у основи представљаће ПИТАЊЕ НАШЕ СЛОБОДЕ У ГРАЂЕЊУ ЗАЈЕДНИЦЕ, СА БОГОМ ЖИВИМ И ОНИМА КОЈЕ ЈЕ ОН САЗДАО ЗА ЖИВОТ ВЕЧНИ! Оно неће зависити од дужине земаљског живота, већ у његовом практичном поимању и провођењу. Корона ту није пресудна. Сав страх заменимо вером. Али (не)вером у корону, већ у Бога и његово вечно обећање човеку.
У земаљско-практичном смислу не кушајмо Господа, уцењујући га нашим уверењима, већ се чувајмо и припазимо, бринући одговорно о здрављу као дару Саздтеља. Бринимо наравно и о живим иконама Божијим око нас. Да ли је страшно плашити се короне а бити хришћанин? Није! Страшно је надимати се и стављати своју супермен веру изнад живога Бога, пркосећи му! Крепимо и не остављајмо оне који су слаби у вери, јер ако због нас пропадну, наш понор ће свакако бити дубљи. Физички препоручену дистанцу, на коју многи са правом негодују, није измислила корона, већ одсуство љубави међу нама. То рађају сплетке, завист и злоба! Од тога се дистанцирајмо и то себи ставимо у задатак! И надасве користимо ове дане да се посветимо себи и ближњима, да од гомиле обавеза свакодневице схватимо да смо живи, али и да живот пролази. Крепимо се постом који је у току. Истражујмо његове лепоте, предности и користи због којих постоји. Просто, заитересујмо се за веру и оно што она практично нама даје, а то је позив на живот вечни. И унесимо један јако битан витамин у свакодневну исхрану, који се зове радост. Користимо га у неограниченим количинама. И ако све ово написано и препоручено у рецепту овог текста будемо анализирали и покушали да применимо биће добро.
Корона неће бити наш проблем, јер за њу заиста више нећемо имати времена!
Јеромонах Димитрије, игуман тумански

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име