Гледам девојку са кикама
Излази из аутобуса
По киши
Каже ми да студира медицину
Истог је узраста као моја ћерка
Која је далеко
Негде на истоку
Лепа као она
Има исти осмех
И очи боје бадема у улици нашој
Брзо ми отпоздрави
Јер жури да стигне
Да родитељима каже
Положила је испит
Тежак
Најтежи
А и момку њеном се жури
Оном што је чека
Да прославе заједно
Мартовски је рок
Неки ванредни
Тежак
Најтежи
Онда се сетим да сањам
Милица је то
Из Батајнице
Није порасла
Урасле јој кике у камен.
