Ишао пијанац улицом и сретне сирото дете убого, сиромашно у клотама, локалног просјака. Дете гладно у ритама, плаве косе, а пијанац клатећи се даде му неки динар. Настави пијанац даље путем својим, кад срете благочестиву руљу. Неки бејаху међу њима пуританци, моралисти и чистунци, они који се стално, наводно, боре за културу, њену чистоту, бејаху међу њима и они побожни, који прождиру камиле, а процеђују пиће кад им комарац упадне у чашу и оних који стално политизују, мислећи да ће променом других променити себе. Видевши пијанца почеше се спрдати са њим. Пуританци почеше да осуђују:,,Ти си брука за нас, прљаш нам град, образ, а некад си био један од нас. Види га; Краљ капљице, одрпанаца.. ха, ха, ха!“ Побожни узвикнуше:,,Пијанство је грех, срамото, још такав нам долазиш и на Литургију, прљаш нас, срамотиш.. !“ А они што политизују викаху: ,,Такви као ти су нас довели довде, а види где си сад, требао си да будеш као ми, али не, ти си увек паметнији..!“ Пијанац се окрете ка њима и рече:,,Господ је рекао не кради, а не, не пиј, па ви политичари ту први грешите, па је онда рекао и не лажи, па не суди да ти не буде суђено и каквим оком судиш тако ће ти бити и суђено и извади брвна из свог ока, па ћеш моћи извадити и трун из ока брата свога. Још је и рекао, чистима је све чисто и из срца излазе зле мисли, крађе, мржња, преваре и курварства, и још је рекао:,, Будите милостиви“!“. Руља је побеснела и са жестином поче вређати убогог пијанца, гађајући га поврћем тек купљеног од појединих на пијаци, а који им се нашао при руци, или каменицама уз повике: ,,Ти си сав у гресима и у гресима рођен, па си нашао нас да вређаш и учиш !Како се усуђујеш?! “
Чистунци беху најревноснији међу њима, па побожни и политивствујући. Дете гледаше све то и и стаде испред руље храбро са рукама изнад главе говорећи и машући: ,, Немојте људи, станите, то је наш чика Спасоје, он је добар човек, мука га натерала.. „, али благочестиви скуп се није обазирао и наставио је да проклиње и вербално прогања пијанца. Дечак је појурио и сустигао пијанца иза угла раскрснице кад је већ поодмакао и рекао му: ,,Опрости чика Спасоје, опрости нам, не мисле они тако, не знам шта им је.. !“ Пијанац Спасоје се окренуо и дао чоколаду из џепа малом плавушану, пољубивши га у чело. Кад га је пољубио, плавушан је подигао поглед, кад оно човек окупан у светлости, обучен у тогу, са косом до рамена, стајаше испред њега, светао и преображен, ни налик човеку у ритама и рече малом дечаку: ,, Блажени да су чисти срцем, јер ће Бога видети! „. Дечак се зачуди и упита: ,, Ко си ти Господине..?!“
Човек му рече: ,,Знаш ко сам, и познајеш ме. Ја сам Пут Истина и Живот! Који верује у мене неће никад умрети! “
,, И ја, нећу ни ја..?!“, радосно узвикну дечак.
,, Посебно не ти!“, рече човек у тоги благо уштипнувши плавушана за нос. Човек у тоги настави својим путем, док га је дечак својим плавим очима пуним наде гледао све док Његов лик није тихо нестао улицом.
