Занимајући се за проблеме студената са којима се јављају на психотерапију, приметно је првенствено, да је број младих људи који се јављају за помоћ психотерапеута у знатном порасту. Многи фактори су интересантни који имају утицаја на сметње у току студија, а који утичу на статистику, између којих су посебно значајни културолошки фактори; промена система вредности дате средине, вртоглави развој технологије који води ка изолацији и недостатку комуникације, итд. Међутим, на индивидуалном плану, сметње са којима се студенти сусрећу, носе у себи одређену психичку динамику, која се може издвојити као најчешћа у формирању одређених проблематичних емоционалних стања студената.

Пре свега требало би нагласити, да сметње са којима се срећу студенти, нису никакве посебне сметње везане уско за период студирања, већ су то црте личности које су углавном латентно присутне у човеку, а које се пројављују у стресним ситуацијама, као што је то нпр. испит, завршетак факултета итд. Разлог овоме, јесте, што студенти долазе из својих средина, са већ формираним карактерним својствима и особинама у претходним годинама живота. Тако да узроци сметњи углавном представљају одраз њихове унутрашње проблематике, често невезане за спољашње објективне тешкоће.

Најчешћи симптоми који стварају проблеме младим људима, јесу стања анксиозности, разни страхови од професора и испита, „проблематични умор“, несаница, раздражљивост, недостатак концентрације, блокаде и „заборављање“ итд.
Када говоримо о страху од испита и присуству „нормалне“, па можда и пожељне треме (која може бити добар покретач), мислимо, првенствено на продужене и паралишуће страхове који особу спутавају при изласку на испит, или чак воде одустајању. Оваква стања, јесу показатељи дубљег унутрашњег конфликта у студентима. Како се по завршетку средње школе од младог човека захтева један већи ниво одговорности, као степеница узраста и развоја, сам одлазак на факултет захтева један већи ниво зрелости, при чему се мисли на разрешену симбиотичну везу са родитељима, од које ће у многоме зависити његов однос према студијама. Очекивања родитеља од свог детета као што су била рецимо у средњој школи, показала су се доста штетна по самог студента. Психоанализа је у свом искуству препознала један феномен, у коме се деца доживљавају као сопствени „нарцистички продужетак“, тј. нездрава амбициозност родитеља која пред младог човека поставља захтев, у коме се дете доживљава као сопствени успех или неуспех. Такав захтев за младог човека може бити поприлично проблематичан и конфликтан, па су многобројни примери указали на чувене примере одлагања завршетка студија, као израз пркоса и несвесне агресије према родитељу. Незавршавање студија, предуго одлагање завршног испита, такође, често указују на амбиваленцију према самом одрастању и преузимању одговорности коју зрелост са собом носи. Презаштићена деца којој је све на дохват руке, доносе сиромаштво у толеранцији на фрустрацију којој ће бити изложена, стога ће одуговлачити са завршетком студија, остајући у лепоти и сигурности доживљаја „школског дворишта“ , и родитељске неге.

Незрелост родитеља који имају нездраву амбицију, може проузроковати још пуно симптома. Уколико имамо едипалног амбициозног родитеља, који у несвесном захтеву ривализира са дететом, он му истовремено брани да достигне успех, тј. „да га дете победи“ и превазиђе, шаљући му двоструке психолошке поруке- захтева за успехом „мораш успети“ и његовом забраном „не смеш бити бољи од мене“ (омаловажавање резултата и достигнућа нпр.) , која се манифестује симболички као кастрациона анксиозност, при којој се јавља страх од успеха, тим од испита или завршетка студија.

Сам страх од испита и професора може особу подсећати на престроги родитељски ауторитет, или ситуације које су му биле некада значајне, а у којима није успео или се показао. На крају, године у којима људи започињу студије, јесу године када се од личности негде тражи и разрешење еротично-сексуалног проблема, стога у зависности од успешно или неуспешно разрешених фаза психосексуалног развоја, сам испит или завршетак студија може подсећати на успех или неуспех у пољу сексуалности, па ће се страхови манифестовати управо кроз овакве асоцијације.

Иван Гавриловић
Сертификовани психолошки саветник и психотерапеут у супервизији АГАПЕ РЦ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име