Милостиви Боже, дај воље животу,
мало зрно наде, у пустој нигдини,
да не будим голе раскрснице пусте,
сам и невесео с мислима немирним.

Ја не знам где и куда да кренем.
Коме да пружим осакаћне руке?
Господе, у твом оку видим свитање,
почуј мог жалосног срца јауке.

Сред најгушће таме ветрови бију,
надвиле се слутње, ко пси лају,
у дну ока грактање тишине,
мук, кидање душе у тихом трептају

Господе, тражим те у сну и на јави
уплашен ударом густе помрчине,
из грла се чује зов немуштих речи
удављене страхом живота суштине.

Боже, кад затворим сањиве очи и
топлим сузама поквасим нема уста,
разгрни мрклину са уморног срца,
нек падне месечина на недра пуста.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име