Православна Црква је прописала посебне дане, Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно саборно моли за покој душа у Господу уснулих. Митровске или јесење задушнице падају уочи празника Светог Димитрија Солунског који се празнује 8. новембра. Задушнице се увек обележавају у суботу као сећања на Христово погребење и смрт али и наду у васкрсење које је човечанство добило Христовим васкрсењем. На богослужењима субота је дан за помен свим мученицима и упокојенима.
На задушнице се обилазе гробови упокојених сродника и пријатеља али пре изласка на гробље у црквама се врши богослужење у раним јутарњим часовима након чега се служи општи парастос. Верници у храмове доносе кољиво и списак имена крштених покојних које желе да се помену током парастоса. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву.
На гробљу се такође може обавити парастос, мада се најчешће чини мали помен. Освештава се жито, прекађује гроб и пале свеће за покој душа умрлих.
На задушнице се дели милостиња за душе покојних. Треба се сетити потребитих којима је и најмања помоћ добродошла.
