У прво време, у Србији је владало мишљење да је телеграм који је стигао на данашњи дан 1914. шала, још једна аустроугарска провокација. Ипак, ако је неко у влади ово мислио, међу њима није био и тадашњи премијер Србије Никола Пашић.
После ултиматума који ниједна оновремена држава није могла да прихвати, а да притом не изгуби своју независност, и крајње попустљивог одговора Србије који је међу савезницима дочекан са одобравањем и као доказ крајње дипломатске вештине, 28. јула 1914. године у обичном телеграму, поштом, Аустроугарска монархија објавила је рат Србији.
И сам начин којим је свет гурнут у највеће разарање које је до тада видео био је преседан. Никада раније у историји ратовања једна земља није објавила рат другој поштом, у обичном телеграму који су сви могли да прочитају.
Аустроугарска нам је објавила рат. Наша ствар је праведна, Бог ће нам помоћи – рекао је тада Пашић.
Након овога сазвана је хитна седница владе, на којој је разматран план одбране. Србија је, заправо, у том тренутку имала потписане само савезничке уговоре из балканских ратова и де факто је била сама. Ипак, то се ускоро променило!
Аустроугари су још исте вечери бомбардовали Београд, а ствари су се након тога одвијале муњевитом брзином – Русија је 28. јула наредила мобилизацију, а на ово је реаговала Немачка која је 1. августа објавила рат Русији. Два дана касније, у рат је ушла и Француска, а затим и Британија.
dnevno.rs
