Svi volimo pse, zar ne? psi – ili na jevrejskom celeb – najbolji su prijatelji. Oni su dobrodošli u našim domovima, mi ih šetamo, hranimo, čistimo iza njih i tražimo oproštaj zbog njihovog lošeg ponašanja. U drevnom Izraela, međutim, postojao je sasvim drugačiji pogled na pse.

Danas postoji oko 400 rasa pasa, životinja za koje se uobičajeno smatra da su nastali od jednog dalekog zajedničkog pretka – praistorijskog vuka. Pretpostavlja se da su psi pripitomljeni unatargoko 12.000 godina. Kako su psi životinje koje se oglašavaju lavežom pokazali su se korisnim za lov i čuvanje stada. Biblijski podaci potvrđuju da su psi korišćeni na ovaj način (Is 56:11; Jov 30:1).

Postoje podaci iz Svetog pisma koji sugerišu da se nasilje nad psima smatralo prihvatljivim (1Sam 17:43; PrSol 26:17). Uporediti čoveka sa psom ili ga nazvati psom značilo je isticati njegov veoma nizak status ili trenutni položaj (2Car 8:13; Izl 22:31; Pnz 23:18; 2Sam 3:8; PrSol 26:11; Prop 9:4; 2Sam 9:8; 1Sam 24:14). U Novom zavetu, primenjivanje izraza psi  na ljude ukazuje na zlo (Fml 3:2; Otk 22:15).

Neki naučnici smatraju da biblijski spisi odražavaju eksplicitno negativno osećanje koje su narodi drevnog Bliskog istoka imali prema psima. Razlog za tako nešto mogao je, prema ovoj pretpostavci, da bude u snažnom sećanju na one dane kad su divlji psi esto išli u čoporima koji su predstavljali opasnost za ljude. U svetom pismu nailazimo na podatke o psima kao stvinarima (1Car 14:11; 16:4; 21:19.23-24; 22:38; 2Car 9:10.36).

Postoje arheološki dokazi, kao što su kipovi, slike, čak i ogrlice, koji pokazuju da su susedi Izraela držali pse kao ljubimce, ali skeleti pronađeni na Levantu pokazuju da se odomaćivanje pasa na teritoriji Judeje i Izraela nije dogodilo sve do perioda persijske ili jelinske vlasti.

Zanimljivo je da je jevrejska reč celeb (pas) i lično ime u jevrejskom jeziku. U svetlsoti negativnog odnosa biblijskih pisaca prema psima, čudno zvuči da je jedan od njihovih junaka poznat kao Halev (Caleb). On je bio vođa jevrejskih uhoda koji su po Mojsejevom uputstvu prohodili Hanansku zemlju kako bi se upoznali sa njom pre pokušaja jevrejskih plemena da je zauzmu. On je bio predstavnik Judinog plemena. Kada su se uhode vratile, izvestili su o velikim potencijalima zemlje, ali su doneli i vesti o moćnim neprijateljma koji su nastanjeni na toj teritoriji. Za razliku od drugih, Halev je pokazao svoje veru uveravajući narod Izraiila da mogu da zauzmu zemlju koju im je Gospod dao i da poraze njene stanovnike. Narod ga nije poslušao, ali je Halev nagrađen zbog svoje vernosti: Isus Navinu mu je po zauzimanju Hanana darovao u nasledstvo jedan od najznačajnijih hananskih gradova – Hevron (Br 14:24; INav 14:14).

Izvor: Biblical Archaeology Society

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime