Сви волимо псе, зар не? пси – или на јеврејском celeb – најбољи су пријатељи. Они су добродошли у нашим домовима, ми их шетамо, хранимо, чистимо иза њих и тражимо опроштај због њиховог лошег понашања. У древном Израела, међутим, постојао је сасвим другачији поглед на псе.
Данас постоји око 400 раса паса, животиња за које се уобичајено сматра да су настали од једног далеког заједничког претка – праисторијског вука. Претпоставља се да су пси припитомљени унатаргоко 12.000 година. Како су пси животиње које се оглашавају лавежом показали су се корисним за лов и чување стада. Библијски подаци потврђују да су пси коришћени на овај начин (Ис 56:11; Јов 30:1).
Постоје подаци из Светог писма који сугеришу да се насиље над псима сматрало прихватљивим (1Сам 17:43; ПрСол 26:17). Упоредити човека са псом или га назвати псом значило је истицати његов веома низак статус или тренутни положај (2Цар 8:13; Изл 22:31; Пнз 23:18; 2Сам 3:8; ПрСол 26:11; Проп 9:4; 2Сам 9:8; 1Сам 24:14). У Новом завету, примењивање израза пси на људе указује на зло (Фмл 3:2; Oтк 22:15).
Неки научници сматрају да библијски списи одражавају експлицитно негативно осећање које су народи древног Блиског истока имали према псима. Разлог за тако нешто могао је, према овој претпоставци, да буде у снажном сећању на оне дане кад су дивљи пси есто ишли у чопорима који су представљали опасност за људе. У светом писму наилазимо на податке о псима као ствинарима (1Цар 14:11; 16:4; 21:19.23-24; 22:38; 2Цар 9:10.36).
Постоје археолошки докази, као што су кипови, слике, чак и огрлице, који показују да су суседи Израела држали псе као љубимце, али скелети пронађени на Леванту показују да се одомаћивање паса на територији Јудеје и Израела није догодило све до периода персијске или јелинске власти.
Занимљиво је да је јеврејска реч celeb (пас) и лично име у јеврејском језику. У светлсоти негативног односа библијских писаца према псима, чудно звучи да је један од њихових јунака познат као Халев (Caleb). Он је био вођа јеврејских ухода који су по Мојсејевом упутству проходили Хананску земљу како би се упознали са њом пре покушаја јеврејских племена да је заузму. Он је био представник Јудиног племена. Када су се уходе вратиле, известили су о великим потенцијалима земље, али су донели и вести о моћним непријатељма који су настањени на тој територији. За разлику од других, Халев је показао своје веру уверавајући народ Израиила да могу да заузму земљу коју им је Господ дао и да поразе њене становнике. Народ га није послушао, али је Халев награђен због своје верности: Исус Навину му је по заузимању Ханана даровао у наследство један од најзначајнијих хананских градова – Хеврон (Бр 14:24; ИНав 14:14).
Извор: Biblical Archaeology Society
