Из грчког мита о Танталу је проистекао израз „Танталове муке“. Тантал је убио свог сина Пелопа, и био је сурово кажњен…
Тантал је био син Зевса, владар области Лидије, краљ града Сипила на малоазиској обали Егејског мора. Уживао је у заштити свога оца који је улагао напор да размажени Тантал живи свој живот у срећи и богатству лишен сваке бриге овог свијета. Често је посећивао Олимп и уживао у богатим гозбама међу боговима. Због таквог живота је себе почео сматрати натчовеком и постао је обијестан, охол, уображен и сујетан.
Да би тестирао божанство богова са Олимпа, Тантал је починио страшан злочин – убио је свог сина Пелопа, исекао његово тело и послужио га на гозби боговима са Олимпа да би видио да ли ће богови то приметити. Богови су, уочивши злочин, поново оживели Пелопа, а Тантала за своје злочине сурово казнили.
Био је осуђен на троструке муке: да буде вечно гладан, да буде вечно жедан и да буде у вечном страху. Зевс је Тантала бацио у Хад, подземни свијет и осудио га да стоји у бистрој води до врата, а сваки пут када би Тантал покушао да је пије, вода би се повлачила. Над главом су му висиле гране пуне најлепших плодова воћа, али сваки пут када би он покушао да их убере оне би се подизале. Над главом му је стално висила огромна стена, претећи да се сурва на њега због чега се он вечно бојао.
ИЗВОР: Седмица
