Још од античких времена у многим цивилизацијама је забележен појам јавног купатила. Подједнако право на њихово коришћење најчешће су имали сви грађани, а функција ових објеката повезивала се једнако и с хигијеном и с принципом хедонизма.
Током IV и V века, хришћанска црква пропагирала је редовно купање, али не у јавним купатилима. Посебно су била забрањене оне терме у којима су се у истој просторији купали мушкарци и жене. Временом, забране су се множиле све до те мере када је хришћанима било забрањено да се купају неодевени. Црквене власти су на купање гледале као на уживање у нечистим страстима које воде у неморално и промискуитетно понашање.
У том периоду се веровало да се путем купања преносе многе болести кроз поре на кожи. Једно истраживање из XVI века описује како купање загрева тело, али слаби организам и проширује поре и на тај начин ствара ризик од разних болести, па чак и смрти.
Хигијена се код припадника нижих класа у једном моменту свела на умивање, испирање уста и прање руку. Умивање се јако ретко практиковало, јер је било распрострањено веровање да вода у контаку с очима слаби вид и проузрокује катаракту. С друге стране, припрадници виших класа купали су се око пет пута годишње.
Становници појединих делова данашње Русије су се купали једном месечно, а остали Европлљани су ову њихову навику видели као неки вид перверзног понашања.
Чувена прича о непријатном мирису Луја XIV, дакле, има занимљиву позадину. Наиме, лекари су Луја посаветовали да се што ређе купа како не би угрозио своје здравље. Према неким подацима, Луј XIV се окупао само два пута у току целог свог живота. Слично одржавање (не)хигијене практиковала је и шпанска краљица Изабела И, која се окупала само када се родила и на дан када се удала.
Током средњег века, многи припадници аристократије су купање заменили таписеријама с примесом етеричних уља или парфема. Мушкарци су носили врећице са мирисним биљем између слојева одеће, док су жене непријатан мирис камуфлирале мирисним пудерима.
Све до половине XIX века у Европи је владала апсолутна нехигијена, па уколико се подсетимо чувене изреке „да се историја увек понавља“ у 19. веку хигијена је постала свакодневни императив као што је то била и у античким временима.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nationalgeographic.rs
