Манастир Тврдош налази се 4 километра западно од Требиња. Најстарији је манастир у Републици Српској. Задужбина је краља Милутина са краја 13. и почетка 14. века.
Постоји народно предање, које је записано у 17. веку да је су манастир Тврдош подигли Свети цар Константин и царица Јелена још у 4. веку. Такође, постоји предање и да је ктитор ове светиње био Херцег Стјепан Вукчић Косача.
Тврдош је посебно познат по томе што је у њему Свети Василије Острошки примио монашки постриг и свештенички чин, а након чега је и службовао у манастиру као парох Поповог Поља.
Манастир је обновљен први пут 1509. године, а обновио га је тадашњи митрополит требињски Висарион I. Након тога забележено је да манастир био седиште Хумско-Херцеговачке, а затим Требињске митрополије наредних 200 година.
У земљотресу који је погодио подручје Дубровника 1667. године манастир је знатно оштећен, а недуго затим га је обновио митрополит херцеговачки Свети Василије Тврдошки и Острошки Чудотворац.
За време турско-млетачког рата, Венецијанци су 1694. године дигли цркву и цели манастир у ваздух, па је манастир скоро наредна три века био пуст, све док Никола Руњевац, Требињац који је радио у Америци није дао новац за обнову светиње 1928. године.
Из манастира Дужи је у Тврдош пренесена рука за сада непознатог светитеља. Постоје претпоставке да је у питању рука Свете краљице Јелене Анжујске, мајке српски краљева Драгутина и Милутина. Такође, том приликом у Тврдош пренет и део Светих моштију Јоасафа Метеорског, последњег изданка свете лозе Немањића, који је био братанац српског цара Душана, тј. син његовог брата Синише Немањића.
Архитектура манастира Тврдош је веома занимљива. Приликом последње обнове манастир је добио готово истоветан изглед какав је имао у доба када га је подигао краљ Милутин. Распоред стубова је веома специфичан, па чини да купола манастира поприма елипсаст облик, по чему архитектура манастира умногоме подсећа на архитектуру задужбине мајке краља Милутина, Јелене Анжујске, манастира Градац.
Фреске потичу са почетка 16. века, а историја манастира бележи податак да су фреске начинили тада познати сликар из Дубровника Вицко Ловров и монах из Требиња по имену Марко Стефанов.
Није познато ко је осликао слике на иконостасу, али је познато да данашње царске двери у манастиру Савина, красе иконе које су пренете управо из манастира Тврдош.
stazamanemanjica
Литература:
1. Манастири у Србији, Манастир Тврдош, manastiriusrbiji.com
2. Подруми манастира Тврдош, Манастир Тврдош, tvrdosc.om
