Манастир Ђурђеви Ступови налази се поред Новог Пазара изнад долина река Рашке и Дежеве. Представља један од најстаријих и најважнијих српских манастира.
Храм први помиње Стефан Првовенчани који каже да је Стефан Немања подигао у Расу цркву посвећену Светом Георгију у знак захвалности што га је он избавио из тамнице у коју су га затворила браћа. Почетак градње цркве вероватно је био 1167. године, а завршен је 1170. године. Манастир је израђен у тешком и значајном историјском раздобљу у коме је Србија водила борбу за ослобођење од византијске власти.
Ђурђеви Ступови спадају у најзначајнија света места у српској историји. Његова градња представља прекретницу у владарској идеологији Немањића. Градећи га на одличном положају, на старим духовном темељима Стефан Немања заснива хришћанску мисао о српској државности.
Захваљујући свом положају манастир је постао веома важан центар окупљања српског народа. У старом Расу тада се налазило и епископско седиште у цркви Светих апостола, која је данас позната као Петрова црква. Ту је био и град Рас, а Дежеви се налазио двор краља Драгутина, а можда и првих Немањића.
Краљ Драгутин, последњи из лозе Немањића који је столовао у Расу био је други ктитор манастира. У његово време улазна кула је претворена у капелу, а на југоисточној страни отворен је нови улаз. После смртни краљ Драгутин је сахрањен у манастиру, али је његова гробница опљачкана у 18. веку, када је страдао и манастир.
Црква је 1589. године прекривена оловом. Повлачењем аустријске војске након великог аустријско-турског рата 1689. године из манастира су отишли калуђери. Турци су разрушили манастир, а материјал однели како би у Новом Пазару градили тврђаву. То је спречио Пећки патријарх Мојсије 1722. године.
Црква је оспособљена за богослужење 1925. године, а манастир је нова разарања доживео 1941. године.
Храм је једнобродна грађевина са три основне целине. Наос и припрата имају правоугаони изглед, а олтар се састоји из три дела са три апсиде. Припрата је засведена полубочастим сводом. У угловима наоса су пиластри који су у горњим деловима повезани луковима. Изнад лукова заснована је купола са пандантифима са високим тамбуром која у унутрашњости има елипсасту основу, а споља осмострану. Уз наос, на бочним странама, налазе се издужене вестибиле. Између наоса и олтарског простора постоје три лучна отвора која одговарају троделној подели олтарског простора.
Од богатог живописа Ђурђевих Ступова остали су само делови. Црква је живописана између 1170. и 1175. године. Из тог периода потичу фреске наоса, док је живопис у припрати настао у време краља Драгутина. Од тог времена данас су сачувани делови: Јеванђелист Лука у северозападном пандатифу, затим оштећена представа пророка Данила у кубету, попрсје Светих Андроника и Павла на луку који одваја припрату од наоса. У припрати су очувани и фрагменти из композиција везаних за живот Светог Георгија. На источном и североисточном зиду налазе се такође оштећене представе Стефана Немање и краља Драгутина, ктитора храма.
Ђурђеви Ступови спадају у најзначајнија света места у српској историји. Његова градња представља прекретницу у владарској идеологији Немањића. Градећи га на одличном положају, на старим духовном темељима Стефан Немања заснива хришћанску мисао о српској државности.
После несрећног пада са коња, краљ Драгутин се одрекао престола у корист свог брата краља Стефана Милутина. На чувеном сабору у Дежави (1282), под окриљем манастира Св. Ђорђа, извршена је примопредаја власти у присуству највиших представника цркве и властеле. Тај важан историјски тренутак, по жељи самог краља Драгутина, овековечен је у капели манастира Св. Ђорђа у склопу јединственог циклуса државних сабора Србије. Идеја о држави и највишој власти у земљи, о престолу и вери предака, уметничком руком сликара још једном је нашла свој израз кроз приказ четири сабора – сабора Стефана Немање, сабора којим је устоличен краљ Стефан Урош I, сабора на коме је сам краљ Драгутин преузео власт и најзад, сабора у Дежеви. Мисао о наследној монархији и династији уткана је и у ктиторску композицију првих Немањића (тзв. хоризонтално стабло династије), на челу са Стефаном Немањом, Св. Симеоном. У капели је приказан и краљ Драгутин са моделом цркве у руци. По изричитој жељи овог владара, који је пред смрт примио монашки чин и име Теоктист, он је из „сремске земље“, у којој је живео, пренет у манастир Св. Ђорђа и ту сахрањен (1316). Сећање на овог владара и његов допринос процвату манастира, остали су у успомени потоњих нараштаја. Називали су га не само другим ктитором, већ понекад и оснивачем манастира.
Последњих година 20. века покренута је велика акција обнове Ђурђевих Ступова. Акцију је водила Епархија Рашко-призренска, а подржале су је многе државне, културне и научне институције, јавне личности и цео српски народ.
stazamanemanjica
