Манастир Пресвете Богородице налази се на ушћу реке Косанице у Топлицу, на самом улазу у Куршумлију и спада међу прве задужбине Стефана Немање.
Према сведочанству његовог сина Стефана Провенчаног, Стефан Немања је између 1159. и 1168. године након састанка у Нишу са византијским царом Манојлом Кремнином, на месту једне базилике из времена Јуситнијанове обнове (6. век) подигао храм посвећен Богородици
Према неким сведочењима овај манастир је подигнут пре друге Немањине задужбине у Куршумлији, манастира Светог Николе. Оба манастира су била покривена оловним плочама, па их је народ звао Беле Цркве.
Манастир је подигнут као женски. У њему се замонашила Ана, жена Стефана Немање, по упокојењу Света Анастасија. Поред ње у манастиру су боравиле и Агрипина од Балшића, турска султанија Мара, ћерка српског деспота Ђурађа Бранковића, удата за султана Мурата II. Она је после смртни султана Мурата 1451. године дошла у Куршумлију и замонашила се у манастиру Пресвете Богородице.
Од друге половине петнаестог века манастир се не помиње често. Зна се да је био активан између 1455. и 1530. године судећи по плаћању годишњег пореза. После тога је вероватно опустео, а то потврђује и турски путописац Евлија Челебија који је 1661. године написао да је путујући кроз Куршумлију затекао једну опустелу цркву.
Према легенди, у 18. веку неки Турчин је порушио цркву и од материјала направио Исакову воденицу која се налази 20 метара ниже. Воденицу је касније однела Топлица.
Данас је манастир у рушевинама, а као споменик културе од изузетног значаја налази се под заштитом државе.
На основу остатака манастира ипак се може реконструисати њен ранији изглед. Иако се градила у времену када је био актуелан рашки стил, она је грађена у потпуно другом, јединствено стилу на нашим просторима.
Основа цркве има облик триконхоса, на чијој је источној страни олтарска апсида, споља тространа, а унутра округла. Бочне апсиде су полукружног облика и споља и изнутра. Олтар је одвојен од наоса са два ступца, а иконостас не постоји. Наос је по свој прилици био покривен куполом, чији делови нису сачувани. Припрата је била исте ширине као наос са двема правоугаоним просторијама уз северени и јужни зид, да би изгледа у 14. веку на истом месту била подигнута нова припрата. Ископавања предузета 1951. показала су да су при западној страни цркве постојале две куле, без отвора за врата, које су служиле као звонаре и пиргови.
Црква је на почетку била изидана само опеком, затим опеком и притесаним каменом, да би два века касније обрађена комадима пешчара. Споља је била украшена каменим скулптурама на којима су били приказани мотиви из природе. Јужно од цркве налазили су бунар и манастирски конаци.
Литература:
- Жарко Мијајиловић, Милош Миловановић, Манастир Пресвете Богородице – Куршумлија, дигитална архива САНУ
- Петко Д. Марјановић, Топлица кроз векове, Прокупље 2008.
- Душан Миљковић, Распеће вечности. Цркве и манастири куршумлијске области, Ниш 1998.
- Олга Зиројевић, Најраније турске вести о Куршумлији, Зборник радова са научног скупа у Пролом Бањи, Београд 2000.
- Миливоје М. Маћејка, Радован М. Танасковић, Чудотворне лековите воде Пролом Бање, Београд 1994.
- Феликс Каниц, Србија земља и становништво од римског доба до краја 19. века, Београд 1998.
- Споменичко наслеђе Србије. Непокретна културна добра од изузетног значаја и од великог значаја, Београд 2007.
- Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији, Споменици културе у Србији, www.spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs
- Општина Куршумлија, Манастири и цркве, kursumlija.org
- Топличке вести, toplickevesti.com