Manastir Krka nalazi se tri i po kilometra istočno od Kistanja. Ime je dobio po reci Krki u čijem se kanjonu nalazi. Biser pravoslavne Dalmacije, manastir Krka izgradila je srpska princeza Jelena, sestra cara Dušana, udata za bribirskog kneza Mladena III Šubića. Manastir datira iz 14. veka, a smatra se da je izgrađen 1350. godine. Posvećen je Svetom arhanđelu Mihailu.

Prema tvrdnjama starog istoričara Lucijusa manastir je podignut na mestu gde je propovedao apostol Pavle. Pedesetak godina kasnije 1402. godine, manastir je dograđen, što potvrđuje zapis iznad vrata.

Od vremena osnivanja pa do našeg vremena manastir Krka bio je i ostao duhovni centar pravoslavnih Srba u Dalmaciji, a i šire.

Po blagoslovu patrijarha Pajsija Janjevca i mitropolita Dabrobosanskog Teodora, pri manastiru je 1615. godine osnovana bogoslovsko učilište, koje je radilo sve do 1647. godine kada su učenici i nastavnici morali da pobegnu pod turskom najezdom. Manastirska bratija se vratila u Krku 1650. godine, a bogoslovija je ponovo otvorena tek 1964. godine.

Tokom vekova postojanja u manastirsku riznicu slivala su se blaga iz svih srpskih krajeva, ali i iz Jerusalima, Svete Gore, Venecije, carske Rusije. Važno je napomenuti epitaf Svetog Save i Oktoih Božidara Vukovića. Tu su i knjige Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića, na kojima su oni ispisali svoje posvete manastiru. Takođe, tu je i paterik iz 1346. godine, nazvan ”bugarski” na čijim koricama piše ”Sija Knjiga manastira Vilendara”. U manastirskoj crkvi čuvaju se čestice nekolicine svetiteljskih moštiju Svetog Trifuna, Svetog Nikole, Svetog Antipe, Svetog Haralampija, Svetog Vlasija i drugih.

Manastir su često posećivali mnogi srpski velikani, ili su bili u čvrstoj vezi sa njim. Uz Dositeja Obradovića i Gerasima Zelića bili su to Simo Matavulj, Nikola Tesla, Mirko Korolija, Miloš Crnjanski, Vlada Desnica i drugi. Pri kraju 20. veka u manastiru je radila i likovna kolonija, gde su svoj stvaralački trag ostavili mnogi umetnici.

Manastir su često posećivali mnogi srpski velikani, ili su bili u čvrstoj vezi sa njim. Uz Dositeja Obradovića i Gerasima Zelića bili su to Simo Matavulj, Nikola Tesla, Mirko Korolija, Miloš Crnjanski, Vlada Desnica i drugi. Pri kraju 20. veka u manastiru je radila i likovna kolonija, gde su svoj stvaralački trag ostavili mnogi umetnici.

U toku poslednjeg rata 1991. -1995. tj. odmah posle završetka manastir je poharan. Bio je zapustio od 1995. do 1998. godine. Bogoslovija koja je postojala pri njemu premeštena je najpre na Divčibare, a potom u Foču. Obnovljena je 2001. godine nastojanjima episkopa dalmatinskog Fotija.

Ne zaboravimo da je 1998. godine u zapusteli manastir Krku prvi došao mladi monah Gerasim, a potom i otac Dositej, kao i otac Mihailo, koji su učinili da manastir ponovo postane duhovno središte pravoslavne Dalmacije, što je uvek i bio

 

stazamanemanjica

 

Literatura:

1. Srpska pravoslavna crkva, Eparhija dalmatinska, eparhija-dalmatinska.hr

Foto:

  1.  https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manastir_Krka_DSC07504.JPG
    Beat Estermann / CC BY-SA (https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0)
  2. https://stil.kurir.rs/lifestyle/destinacije/63953/pravoslavni-dragulj-u-sred-dalmacije-zavirite-u-lepotu-manastira-krka-foto-video

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime