Богородица Љевишка налази се у Призрену. Темљено је обновио краљ Милутин између 1306. и 1309. године и посвећена Успењу Богородице.
На њеном месту се претходно налазила базилика са дрвеном кровном конструкцијом. Милутинови архитекти су убацивањем два реда стубаца у простор тробродног наоса створили грађевину у облику уписаног крста. Ојачали су сводове како би могли да понесу сложену кровну конструкцију на којом се уздиже пет купола. Израдили су необичну апсиду полигоналног облика, која је богато украшена на нишама и где је остављен запис о ктиторској активности краља Милутина и име призренског епископа Саве, у чије време су извођени радови.
Живопис Богородице Љевишке, пример је прелаза са монументалног стила 13. века, на наративни стил 14. века. Старијем стилу припадају фреске попут Суђења Христу, Причешће апостола, Свадба у Кани, као и портрет краља Милутина и велика поворка Немањића.
Нови стил, који представља мноштво малих сцена са мањим фигурама садржи илустрације из Јеванђеља, сцена из романа Варлам и Јосиф, а један циклус је настао из беседе Светог Јована.
Нарочиту пажњу изазива композиција Страшног суда рађена новим стилом која је због израде детаља изгледала разбијено, те се из вида губила као целина. Оно што је посебно било интересантно је то што су се у сликању грешника и њихових мука дали уочити извесни иронични, комични елементи као у представи млинара који је закидао на мери, а насликан је наг са лопатом у стражњици.
Бурна српска историја оставила је великих трагова на Богородици Љевишкој. Први пут је страдала за време Турака 1445. године, када су њене фреске прекречене, а црква претворена у џамију. Тек 1912. године, након ослобођења од Турака, Богородица Љевишка поново постаје православних храм. Приликом конзерваторских радова 1952. године, откривене су старе фреске.
Још ужасније страдање, црква је доживела од стране шиптарских екстремиста и терориста 2004. године. Гађана је ватреним оружјем и спаљена је. Тада су оштећени портрети Немањића, фрескопис куле и наоса. Од 2006. године Богородица Љевишка стављена је на УНЕСКО листу светске културне баштине, као део српских средњовековних споменика на простору Косова и Метохије.
stazamanemanjica
Литература:
1. Каталог изложбе ”Косово и Метохија – задужбине и дворови”, група аутора, Народни музеј у Београду, Публикум, Београду 2013.
2. ”Србија између истока и Запада” – Марлис Вујовић, Јован Јанићијевић, ИП ”Београд”, ДД, Београд, 1994.
3. Богородица Љевишка, Задужбине Немањића, zaduzbine-nemanjica.rs
4. Црква која је горела: Богородица Љевишка остеила је све страхоте бурне српске историје, Опанак, opanak.rs
