Ако вам неко искључи компјутер, имате исте симптоме као када се „скидате” са хероина. – Број зависника од интернета и видео-игрица готово изједначен с бројем зависника од дрога и алкохола.
Сцена у којој тинејџер долази на лечење зависности од интернета и у чекаоници Клинике за болести зависности Института за ментално здравље тражи шифру за вај-фај можда је најбоља илустрација тезе колико је снажна зависност од технолошких „играчака”. Планетарни подаци говоре да 5,16 милијарди људи на свету данас користи интернет, а велики број њих има профиле на социјалним мрежама и – виртуелне идентитете. Подаци Министарства трговине, туризма и телекомуникација сведоче да око 94 одсто младих у Србији има профил на социјалним мрежама, а само 23 одсто родитеља контролише време које њихова деца проводе на интернету. Међутим, стручњаци који раде с децом и младима истичу да је у 21. веку практично немогуће „скинути” дете с интернета јер се стално преплићу офлајн и онлајн реалност. Ђаке наставници преко „вајбера” обавештавају шта се у школи дешава, шта имају за домаћи и да ли сутрадан имају претчас, а млади сматрају да не постоје ако немају профил на популарним социјалним мрежама.
Иако је Светска здравствена организација зависност од видео-игара прогласила болешћу 2018. године, у Србији не постоје егзактни подаци о броју гејмера зависника. Подаци изведени из студије „Бихевиоралне зависности у Србији”, која је рађена на репрезентативном узорку од 3.000 испитаника од 2013. до 2015. године, говоре да је 1,8 одсто наших суграђана зависно од видео-игара. Међутим, др Светислав Митровић с Института за ментално здравље упозорава да је развој електронских медија толико интензиван да се последњих неколико година готово изједначио број тзв. нехемијских зависника с бројем зависника од психоактивних супстанци.
„Када говоримо о зависности од интернета, заправо причамо о зависности од социјалних мрежа и видео-игрица, а лечење ових зависности умногоме компликује чињеница да је из живота младих немогуће одстранити објекат зависности – рачунар или телефон. Притисак вршњака је огроман, е-средства се сваки дан усавршавају, а млади се умрежавају преко мобилних телефона. Међутим, неке видео-игре су екстремно агресивне, а због неких игрица и изазова на „Тиктоку” и „Инстаграму” млади се озбиљно (само)повређују. У последњих неколико година забележени су и случајеви самоубиства младих који су играли игрицу „Плави кит” или учествовали у тзв. блекаут изазову на „Тиктоку”. Наше искуство у раду с младима говори да се зависност од е-медија развија између 11. и 15. године, а широка доступност, одсуство родитељске контроле и одсуство вештина младих да препознају токсичне и опасне садржаје на нету најчешћи су фактори који доприносе да они улазе у виртуелни свет и у њему се крећу без надзора и контроле родитеља”, упозорава овај психијатар.
Он је на недавно одржаном научном форуму Института за ментално здравље, организованом поводом 60 година постојања ове психијатријске институције, истакао да је веома тешко генерацији која је од рођења окружена компјутерима и смарт телефонима ограничити време проведено на интернету. Иако прихватљиво време које адолесцент може да проведе у игрању игрица износи између сат и по и максимум два сата, већина младих гејмера сматра овај период недовољним да се игрица одигра.
„У већини случајева почетак ове зависности је неприметан, постепен и ’покривен’ тумачењем младих да су ’сви другари у томе’, да они не желе да се издвајају и да је то ’само забава’. Како време пролази, млади повећавају количину сати које проводе у онлајн свету, а када родитељи почну да се буне, најчешће чују коментаре: ’Још само пет минута’, ’Само још овај ниво’… Међутим, проблем је у томе што играчи ’индукују’ једни друге, а често у игрању игрице учествује цео круг пријатеља. Они су у стању да сатима играју игрице, не прекидају игру чак ни када ручају или вечерају и снажно су узнемирени када неко покуша да их осујети у томе. Забележени су чак и покушаји суицида, који су уследили када родитељи прибегну екстремним мерама и почупају каблове рачунара”, упозорава др Митровић и додаје да су најпопуларније игрице у нашој средини „Роблокс”, „Мајнкрафт”, „Фортнајт”, „Лига легенди”, „Каунтер страјк” и „Мортал комбат”.
Овај психијатар подсећа да све зависности имају исте физиолошке темеље – у мозгу долази до лучења већих количина допамина, неуротрансмитера који ствара осећај задовољства, али учествује и у развоју зависности. Ако вам неко искључи компјутер, имате исте симптоме као када се „скидате” са хероина: нервозу, напетост, апстиненцијалну кризу и жељу да узмете супстанцу, односно повежете се на интернет, а често долази и до развоја депресије, анксиозности и несанице. Зависност од видео-игрица оставља последице и по физичко здравље – 97 одсто младих гејмера има криву кичму, проблеме с видом, поремећајем спавања, али и са исхраном.
Катарина Ђорђевић
Политика
