Кубанци имају веома позитиван однос према руској култури и духовности. Захваљујући добрим политичким односима са некадашњим Совјетским Савезом, Кубански народ благонаклоно гледа на данашњу Русију и на Руску православну цркву.
У Хавани, главном граду Кубе, саграђен је православни храм посвећен Казанској икони Богородице. Радови на изградњи цркве су почели 14. новембра 2004. године. Грађевинске радове водио је инжењер Педро Родригез Санчез по пројекту Алексеја Воронцова. Изградњу је у потпуности финансирала влада Кубе, која је изградила храм и потом га предала Руској православној цркви. Камен темељац за изградњу храма освештао је митрополит смоленски и калињинградски Кирил.
Иницијатор изградње руског православног храма у Хавани био је лично кубански лидер Фидел Кастро. Ово завештање Фидела Кастра у камену је за сад прва и једина руска православна црква на Куби.
Храм је својеврсан споменик руско-кубанском пријатељству.
Први руски деосељеници на тло Кубе су ступили крајем 18. века и то су пре свега били трговци. Потом је уследило неколико таласа емиграција. Данас у Куби према званичним подацима живи око 10 000 рускојезичних грађана. То су исељеници из Русије, Украјине, Молдавије, Белорусије…
За богослужбене потребе православног становништва Кубе своје храмове радо уступају римокатолици. Но коначно на Куби сада постоји и руски православни храм, који истина није довољно велик да прихвати све православце са овог острва али је значајан као темељ не само добрих руско-кубанских односа, већ и почетка православне мисије на Куби.
Настојатељ храма Казанске иконе Богородице у Хавани јереј Сава Гаглојев за РИА Новости каже да се у последње време број рускојезичних парохијана смањио, због великог одлива становништа.
– Али у исто време, проценат Кубанаца у нашој заједници расте. Многи Кубанци показују интересовање за православље. Многи долазе из неверовања или из других вера. Мало их је, али, што је најважније, постоји тренд. Трудимо се да никога не крстимо на брзину. Али када се види озбиљност намере, да жеља за крштењем није хир, него се човек заиста интересује за Православље, онда такве људе примамо у нашу заједницу, и они постају чланови наше парохијске породице.- каже свештеник Сава.
Јереј Сава истиче да Руска црква има велику подршку власти Кубе, „Труде се да помогну у свему“.
Сава каже да су парохијани сем Руса још и Украјинаци, Белоруси, Срби, Етиопљани, Кубанци… „Православних цркава овде практично нема. Стога, ако међу туристима има представника православних народа, онда они долазе код нас. Због овог мешовитог састава, богослужења се одржавају на два језика – црквенословенском и шпанском.“
