Штете ‘рефлексивног’ потискивања пубертета
Вероватно сте упознати са максимом: „Идеје имају последице, а лоше идеје имају лоше последице“.
Нажалост, у случају порицања пола који доноси родна идеологија, лоше последице су жртве.
Да бисмо у потпуности разумели штету нанету деци или адолесцентима са родном дисфоријом који су прва жртва, потребне су нам информације о негативним ефектима блокирања природног развојног тока пубертета. Једном на траци за трчање „третмана за родну транзицију“, дете са родном дисфоријом ће дати пристанак на протокол у три секвенце.
Пристајање на први ниво, потискивање пубертета (око 12-те година), готово неизбежно доводи до слагања на други ниво који су унакрсни полни хормони (око 16-те година) који у 70% случајева воде до трећег нивоа, транс – сексуалне операције (око 18-те године).
На крају процеса, девојчица изгледа као маскулинизована жена, а дечак као феминизовани мушкарац.
Тестиси и пенис дечака који је подвргнут супресији пубертета неће сазрети. Пошто јајници девојчице која користи блокаду пубертета неће успети да се развију, она неће имати менструацију.
Дечак који је подвргнут супресији пубертета ће имати мању мишићну масу и мање широка рамена, док се груди девојчице која користи блокаторе пубертета неће развити. Дечак и девојчица који се лече блокаторима пубертета као што је Лупрон неће имати исте скокове раста адолесцената као њихови вршњаци.
Све у свему, док њихови нетретирани вршњаци достижу зрелост и као одрасли и биолошки постају способни да имају децу, адолесценти са полном дисфоријом који пролазе кроз супресију пубертета биће неколико центиметара нижи, изгледаће андрогиније и неће бити биолошки способни да имају децу.
Проучавајући узнемирујуће тврдње да ће одбијање да се лече родно дисфоричне младе навести на самоубиство, једна студија, која је упоређивала стопе самоубистава међу транс адолесцентима и не-транс младима, је показала да транс млади „имају веће шансе за све исходе самоубиства, а трансродни мушкарци и трансродне особе жене су носиле висок ризик од самоубилачких мисли и покушаја.” ( Brian C. Thoma et al., “Suicidality Disparities Between Transgender and Cisgender Adolescents,” Pediatrics, Vol 144, Issue 5: Nov, 2019; Clair Dyer, “Puberty blockers do not alleviate negative thoughts in children with gender dysphoria,” British Medical Journal, 2021: 372n356.)
Жртве мрака
Адолесценти са родном дисфоријом који су подвргнути супресији пубертета и унакрсним сексуалним хормонима су стерилисани и имају већи ризик од самоубиства него њихови адолесцентни вршњаци који нису прошли такав третман.
Због неспособности ових тинејџера да донесу критичне одлуке на информисан, зрео начин, посебно у погледу слабо истраженог обећања о преокрету који стерилизација доноси и митске тврдње да ће третман афирмације спречити самоубиство, ова малолетна деца дају мање – него – информисани пристанак на поступке који би им могли ускратити уставно право на потомство и и осудити их на живот лишен основних људских добара живота, деце и породице.
Школске девојчице, две из Вирџиније и још једна из Џорџије, силоване су у женском школском тоалету од стране родно неконформних/полно флуидних мушких ученика који се идентификују као жене.
Ови мушкарци су врло лако могли бити сексуални предатори који су идентификовали начин како уђу у женске тоалете ради сексуалног злостављања.
Спортисткињама у средњим школама и на факултетима, након што су цео живот радиле на стицању елитних спортских вештина, ускраћене су награде и стипендије једноставно зато што нису физички опремљене да се успешно такмиче против биолошких мушкараца који се идентификују као жене.
Жене које су биле затворене у једнополним затворима или које су биле смештене у склоништима за жртве насиља биле су суочене су са застрашивањем, сексуалним узнемиравањем, физичким нападима и сексуалним нападима од стране мушкараца који су се идентификовали као жене које су искористиле своје „право“ да буду затворене или заштићене код њих. – https://www.nationalreview.com/news/biological-males-have-repeatedly-sexually-assaulted-females-in-washington-womens-prison-former-inmate-claims/
Стручњаци за медицину и ментално здравље су тужени због дискриминације по основу родног идентитета на основу тога што су одбили да понуде деци интервенције „промене пола“, упркос чињеници да су се ови лекари позивали на – и требало је да буду заштићени – своје уставно правом да одбију било какав медицински третман који, заснован на псеудо-науци о порицању пола, може наштетити пацијентима.
Професори медицинских факултета поричу биолошки пол из страха да их студенти медицине не прокажу као трансфобичне или да их академски надређени уклонити са њихових наставничких места због злочина неосетљивости на родни идентитет. https://www.commonsense.news/p/med-schools-are-now-denying-biological?s=r
А шта би био њихов злочин?
Доктор је користио изразе као што су мушко или женско, уместо „родно инклузивних термина” као што су „особе које се идентификују као жене” или „особе које се идентификују као мушкарци”.
Предавач је спомињао трудне жене уместо „људи који су трудни“ или је користио дојење уместо „грудно храњење“, или је говорио о женама са вагинама уместо „тела са вагинама“.
Студенти педијатри на медицинским факултетима широм земље схватају да у својој будућој пракси треба да прате приступ афирмације и третмана за своје пацијенте са родном дисфоријом некритички и без питања — или ће трпети последице.
Другим речима, када ови студенти медицине изађу на терен, морају дозволити родној конфузији својих малолетних дисфоричних пацијената да буде последња реч у њиховом лечењу.
Родитељима деце у пубертету морају рећи да дечија родна дисфорија заправо није поремећај, а проблеми њиховог детета немају никакве везе са менталним здрављем, већ све са стигмом, нетрпељивошћу и малтретирањем.
Професори биолошких факултета, који се чврсто држе емпиријске реалности пола и уверења да идеологија никада не би требало да замени науку, били су под притиском „пробуђених” студената, факултета и администрације њихових универзитета да напусте своје академско место јер су одбили да капитулирају пред порицањем пола као темеља родне идеологије.(Colin M. Wright, Fox Nation interview with “Tucker Carlson Today,” December 6, 2021.)
Жене генерално трпе повећану пристрасност; посебно жене које се супротстављају родној идеологији се нађу на раскрсници мржње, а пацијенткиње са родном дисфоријом имају смањене шансе да добију квалитетну негу када врхунски медицински часописи инсистирају на употреби дехуманизујућих термина као што су „тела са вагинама“ или „грудно храњење.”
Неки родитељи су изгубили старатељство над децом са родном дисфоријом због емоционалног злостављања јер су одбили – прво: да потврде самоидентификован пол свог малолетног детета и друго: да пристану на медицински третман који би потврдио међуродни идентитет њиховог детета. https://pulpitandpen.org/2018/02/16/parents-lose-custody-refusing-child-sex-change/#:~:text=Such%20is%20the%20case%20in%20Ohio%2C%20where%20Christian,according%20to%20court%20documents%2C%20suffers%20from%20gender%20dysphoria.
Слобода говора се урушава када велике корпорације удруже снаге са трансродним лобистима како би ућуткале критичаре „родно афирмативне бриге“.
Target је забранио књигу Абигејл Шриер Неповратна штета; Амазон је забранио књигу Рајана Т. Андерсона Када је Хари постао Сали; а Твитер, Јутјуб и Фејсбук су уклонили садржај који одступа од „догми“ радикалне родне теорије.
Транс пацијенти се не лече увек у условима хитне неге у складу са захтевима њихове телесне стварности.
Ужасан пример: беба је умрла јер је у медицинској документацији мајке, биолошке жене која се идентификује као мушкарац, пацијент наведен као „мушки“. ” Када се „мушки пацијент“ јавио у Ургентни центар са јаким болом у стомаку, лекар који је присуствовао, не знајући да је његова пацијенткиња биолошка жена, није пронашао извор бола – пацијенткиња је била на порођају – на време да спасе живот бебе. https://granitegrok.com/blog/2020/11/biology-still-matters-it-certainly-did-to-that-baby
Победници светлости
Упркос тами тираније полног порицања, има ли светлости на крају овог трансродног тунела?
Истина је да ће светлост почети да свиће тек када људи препознају да су пол и род доказано стварни.
Тај пол и род су бинарни, стабилни и биолошки засновани.
Да се пол и род успостављају при зачећу; потврђују у материци и препознају при рођењу. Светлост ће доћи само од људи који устану, узврате и одбију да капитулирају пред идеологијом која негира ове истине.
Светлост ће почети да свиће када људи обуздају родне активисткиње и њихов огромни индустријски комплекс који се умрежава са политичким лобирањем, медицином, науком, великом технологијом, великом фармацијом, великим медијима или контролисаним образовањем.
Остављени без отпора и контроле, ови актери ће наставити да збуњују, обмањују и наносе штету не само особама које се боре са родном дисфоријом, већ и свима осталима који заслужују помоћ и немешање у разумевање и уважавање лепоте и достојанства њиховог људског, полног тела.
Ево само неких од светлоносаца:
Особе које су обрнуле процес транзиције често су посвећене осветљавању пута ка одговарајућем третману за друге који су родно збуњени.
Кира Бел је савршен пример. Она је „прешла” на мушки пол и сада, са својим телом и психом које носе ране блокатора пубертета и унакрсних хормона, покушава да живи онаквом какву ју је Бог створио – као женско.
Она је покренула свој правни случај у Уједињеном Краљевству (Бел против Тавистока) јер је сматрала да је донела „импулсивну одлуку као тинејџерка, као што то чине многи тинејџери“ и „није могла да седи по страни док толико других прави исту грешку“. Од суђења су јој се јавиле многе друге младе жене са сличним причама.
Она не види ограничења у прописивању лекова који блокирају пубертет као циљ сам по себи, већ почетак корака ка правилном, дубинском психолошком саветовању за младе људе који пропитују пол. „Потребна им је одговарајућа подршка за ментално здравље“, тврди Кира. „Само бих волела да је неко анализирао моју ситуацију и проблеме које сам имала, а да није променио моје тело. Моје тело је било добро.”
Неки лекари, посебно педијатри одбијају да се придржавају друштвено принудних смерница о родном идентитету својих професионалних медицинских акредитационих организација (Америчка академија педијатара; Америчко медицинско удружење; Америчко удружење психијатара и Педијатријско ендокрино друштво).(“Trans ideology,” The Economist, January 8, 2022.)
Они се „залажу за емпиријску реалност пола“ док објашњавају својим пацијентима са родном дисфоријом и њиховим родитељима да не могу, по чистој савести, да им обезбеде или их упуте на такозвани третман који потврђује пол јер озбиљан ризик, неефикасност и неповратност представљају физичку, психичку и духовну штету.
Академски научници одбацујући претварање да пол није стваран и, одбијајући да потпишу изјаве о родној разноликости, инклузији и једнакости свог универзитета, напустили су своја истраживања и пронашли неакадемске платформе.
Тамо, пером и подијумом, могу слободно допрети до својих колега академика и шире јавности да осветле трагичне последице псеудонауке о порицању пола, не само за биолошка истраживања, науку, медицину и образовање, већ и за свако људско биће у њиховим свакодневним међуљудским сусретима.
Родитељи, попут пробуђених уснулих дивова, мобилисали су се да протестују против злоћудног укључивања родне теорије у образовање њихове деце од вртића до средње школе и до ширења те заразе у њиховим локалним библиотекама где краљице и краљеви испирају мозак 3-5 годишњацима са идејом да могу изабрати било који пол који им одговара.
Занимљиво или не, али и феминистичке организације као што су Фронт за ослобођење жена и Међународна декларација жена раде на враћању права жена и девојчица.
Прво, одбраном склоништа од насиља у породици сегрегираних по полу која погађају најугроженије, осиромашене и злостављане жене. Друго, одбраном полне сегрегације женских спортова, купатила, свлачионица и затвора. И, треће, подржавањем жена које су у де-транзицији у својој борби да буду излечене и саслушане.
Државни законодавци, попут оних у Ајови, доносе законе који забрањују учешће биолошких мушкараца у женским спортовима и доносе статуте, попут оног на Флориди, који забрањују ЛГБТК теме за вртиће до ученика трећег разреда.
Гувернер Тексаса Грег Абот упутио је државу да истражи да ли неке „прелазне“ процедуре за децу са родном дисфоријом треба законски забранити јер представљају злостављање деце. Након потврдне пресуде, Тексашка дечија болница, највећа америчка педијатријска установа, објавила је да ће престати да спроводи „терапије које потврђују род“ за децу. https://www.dailywire.com/news/hhs-secretary-becerra-threatens-texas-over-trans-kids-hhs-will-take-immediate-action-if-needed
Такве одлуке донеле су и престижна болнице Каролинска у Шведској, а слично отказивање третмана афирмације рода за децу десило се и у великом медицинском центру у Финској.https://segm.org/Sweden_ends_use_of_Dutch_protocol
Као резултат, свака од ових иницијатива пружа светло на крају тиранског тунела порицања пола.
Заједно, оне доносе наду да ће се предвиђање неких медицинских стручњака да је теорија родног идентитета осуђена на колапс под тешким грешкама своје дуалистичке антропологије и псеудонауке — полако остварити.
Рени Миркес
ИЗВОР: https://www.catholicworldreport.com/2022/03/22/the-tyranny-of-sex-denialism/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 13.09.2022.
