Волим да проводим празнике у викендици недалеко од града у ком живим. Ту малу кућу купили смо још у време бивше Југославије и много лепих и великих тренутака у њој провели.

Неки људи уселили су се у њу за време рата али су је исто тако и напустили оставивши је у истом стању у ком су је и нашли. Чак су и јастучиће на кревету поравнали. Таква је била и остала до данашњих дана, наводила је људе да је воле.

Кад је почело да се смркава, изашла сам испред мале дрвене брвнаре усред шуме да ослушнем звукове природе. Нисам могла оценити колико различитих звукова се преламало, дувао је ветар па је и лишће шуштало. Каква симфонија, помислих. Птице су се из даљине јављале дугим цвркутом као да најављују смирај дана.

Опрала сам косу водом са оближњег потока, јутрос сам је у балонима донела. У кућици је пуцкетала ватра, чак сам и тамјан запалила да лепо мирише. Чекала сам га.

Долазио је празницима. Лепо би се испричали, то време било је само наше. Гледао би ме исто као пре, једино су му очи биле помало сетне. Ускоро ће лов почети у овом брдском крају, некада је то волео.

Причаћу му како је доле у граду, како га сви поздрављају, иако реално нема ни пола оних људи са којима се он дружио. Али, не морам му баш све причати, нисам желела да кварим ову атмосферу тужним мислима.

Био је леп човек, седе косе, која се у слаповима спуштала низ рамена. Оседео је после фронта. Смејао се некако детиње или ми се чинило због рупица на образима које би се оцртавале када би усне развукао у осмех.

Из даљине чуло се како шушти опало лишће под притиском нечијих корака. То је био он.

Препознала сам му силуету како се из даљине полако назире, а онда постаје све ближа и јаснија. Осмехивао ми се, и ја сам узвраћала. Благо је храмао десном ногом, да не знам да је то успомена из рата, можда не бих ни приметила.

Загрлио ме је чврсто ту испред куће, у ваздуху се осећао мирис огрева који је кривудаво излазио из оџака куће, а ја сам се трудила да упамтим мирис његовог врата и косе, као мирис смоле четинара.

Стајали смо приљубљени, рукама стежући једно друго тако јако да нам се дах прекидао.

На својој топлој цеваници осетила сам хладноћу дрвета његове десне ноге и стресла се нагло одвојивши се од њега и вукући га руком ка кући.

Сетила сам се времена студентских дана и нашег упознавања, знао је да ме врти у круг тако јако као рингишпил, ја сам се смејала и цичала држећи га за мишице. Одувек сам имала утисак да се знамо цео живот или ми је уствари живот почео тек са њим?!

Био је моја половина, са њим сам бивала цела. Тако је и данас. Поседасмо на јамболијом прекривен кауч. Сипала сам нам кувано вино са каранфилићем и циметом, гледамо се и пијемо. Мало причамо, јер ми се разумемо без речи, у малој дрвеној колиби цео свет је наш. Волела бих да се одвојимо са овим парчетом земље и као какав свемирски брод заувек останемо да летимо по васиони.

Осмехује ми се као да ми чита мисли, и устаје да дода цепаницу буковог дрвета у пећ. Скида џемпер јер постаје баш топло. Гледам у његова рамена, широка плећа и жиле по рукама, устајем да га загрлим. Док се њишемо по соби врти ми се у глави и имам утисак да ћу полетети изненада. Склупчани у загрљај заспасмо на каучу. Руке су нам биле испреплетане и опазих да нема бурму на домалом прсту десне руке.

Инстиктивно је извукао руку и сакрио је испод јастука, још док нисам ни изустила питање.

То сазнање ме је пробудило. Сетих се изненада да сам је скинула пре него што сам га сахранила, да имам успомену, и носила сам је око врата на ланцу.

Пипнух се по грудима да проверим да ли је ту. Усмерих златни круг ка светлости као да сам желела потврду да унутра нема ничег.

Принесох је уснама и пољубих. Од мог даха се злато угрејало као некад кад је било на његовој руци.

Нисам смела главу да окренем из страха да тамо у углу код ормана не угледам дрвену протезу десне ноге.

Земаљски живот је препун успомена. Напољу је већ увелико тутњала ноћ, ноћ када се сањају покојници, љубавници, ратници…

Рат више нико не помиње, као да га се не сећају.

Сутра је велики празник, још један без њега.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име