Шопенов Ноктурно клизио је лагано низ ходник. У подножју степеница подигла је поглед у правцу звука. Било је то оно старинско спирално степениште каква се више не праве, са оградом од кованог гвожђа. Била је лепа, пепељасте косе, лакованих ципела и кратке бунде од нутрије, оличење женствености.
У рукама је имала неке фасцикле и зазвечале су јој наруквице док се пењала по један степеник све до последњег спрата.
Зграда је била старинска и без лифта окрњених зидова са којих је креч одавно пао и већ се малтер назирао.
Горе на врху одморишта стајао је мушкарац и гледао на доле. Жена га није приметила, њена пажња била је усмерена на зидове. Као да је тражила нешто на њима. Длановима је прелазила преко пукотина као да милује детињу косу. Прилазила је и одаљвала се, упорно се пењући до горе. Хитро као газела, а онда је застала. Отворила је фасциклу и нашла идентичан текст на зиду.
„Једини начин да се човек отараси искушења јесте да му попусти.“ Знала је да је то из књиге „Слике Доријана Греја“
Читала ју је давно, док јој је живот био лаган као перо барске птице. Записала је ове речи док је живела ту пре рата са мајком и баком. Оне ноћи пред окупацију записала је на брзину ове речи не слутећи да ће зграда преживети гранатирање из ваздуха.
Сада када се вратила из Америке као богата наследница, решила је да купи ову зграду и реновира је. Једини проблем правио јој је човек са којим није могла да се нагодити и исплати га да оде. Мушкарац са брадом живео је на последњем спрату у минијатурном поткровљу и новац га није занимао. Нудила му је је своту којом је могао купити бар три таква стана али он је само одмахивао главом уз речи „Није на продају!“
Овог јутра кренула је до њега да покуша изнова да га убеди и исприча му причу о њеном животу од пре.
Био јој је симпатичан, свирао је помало раштимован клавир али је био талентован. Погледи су им се срели кад се попела на последње одмориште. Пропустио је у свој стан. Скинула је бунду и села на канабе поред прозора.
-Кафа?, питао је мушкарац
Климнула је главом и запалила цигарету. Пружио јој је окрњену шољицу и она је отпила велики гутљај у сласт.
-Донела сам нацрте нове куће, рекла је мазно
Он ју је гледао безизражајно. Пришла му је, ухватила за образе обема рукама и пољубила га у уста. Већ следећег тренутка скидао јој је кошуљу кидајући ситну дугмад која су летела по соби.
Низ ходник могло се чути само ритмично ударање кревета о зид.
Нагодба је пала!
