9 јануар 2002 год.
Селидба је могла да почне. Јуче је Марко однео телевизор. Без њега тишина у сада већ старом дому била је несносна.
10 јануар 2002 год.
Све смо изнели и са два комбија и једним камионом пребацили комплетних дванаест година Марковог и мог живота.
11 јануар 2002 год.
Тужна сам. Марко је разбио мој најдражи поклон са Костарике.
Опростила сам му и дуго смо се љубили.
12 јануар 2002 год.
Наш нови стан је много леп. Све смо средили и купили доста нових ситница. Осећам се као друга особа.
Марко је почео да ради два посла због кредита који смо узели за стан.
13 фебруар 2002 год.
Сама сам у новом стану. Марко све чешће спава код својих јер су му близу посла.
Некад прође и неколико дана да се не видимо. Али се зато редовно чујемо. Добро, углавном ја зовем.
3 март 2002 год.
Данас сам сазнала да Марко уопште нема други посао. Новац за кредит му дају његови јер им се жалио на мене. Бесна сам али се он не јавља на телефон.
6 март 2002 год.
Често идем на кафу са колегом са посла. Онај нижи, нови што је летос дошао. Причамо о свему и много се смејемо. Правимо договор за ручак са екипом са посла.
4 април 2002 год.
Са Марком је готово.
Видела сам га јуче са новом девојком. Послаћу му ствари код маме. Нисам ни увређена ни тужна, само бесна.
29 мај 2002 год.
Често идем да видим наш стари стан. Опет је издат.
Понесем увек једну ружу, некако се осећам као да идем на гроб Маркове и моје љубави.
Кредит плаћам редовно, сада је то само мој стан. Две ствари које сам задржала и после селидбе.
2 јул 2002 год.
Марко се жени на јесен. Знаш шта?! Бићу му кума!!! Тако се радујем.
Код мене ништа ново.
******
Једнога дана тумарајући станом јер ми је било досадно, нашла сам свеску у фиоци стола који је претходни власник оставио у стану.
Тај дневник селидбе променио је мој поглед на живот. С Марком је готово, само још нисам смислила шта ћу с кумом.
