Рут Хунт је желела да вас подсети шта је важно у животу.

Аустралијанки Рут Хант било је само 34 године, када јој је први пут дијагностификован рак дојке. Након неколико операција и 12 месеци на хемотерапији, почела је ремисија. На жалост, рак се вратио. Девојка се храбро борила с њим, имала је подршку мужа и родбине. Али умрла је у 37. Години. „Правмир“ објављује њено писмо које је написала самој себи – оној која још не зна за дијагнозу, које је написала мало пре него је умрла. Једна од њених последњих жеља је била да се то писмо објави, како би подсетила људе о томе, шта је заправо важно у животу.

Драга ја!

Ти још то не знаш, али у будућности чека те неколико тешких година. Много раније, него што би очекивала.

Не брини се – колико год било тешко, испоставиће се да си много јача него што би помислила, и да ћеш имати много више подршке него што можеш да представиш.

Рак у 34-тој години ће те научити неколико лекција. На том путу ћеш искусити много. Неки догађаји ће бити невероватни. Тако да се не брини, није то све тако лоше.

Срешћеш се са принцем Харијем; наступаћеш за Аустралију; постаћеш правник и војни старешина; моћи ћеш да путујеш по свету.

Пронаћи ћеш свог човека (а он је предиван). Пријатељи који ће се појавити у твојој 20-тој, биће ти пријатељи и када пређеш 30-ту.

Међутим, упркос свему овом лепом, у 34-тој години, на жалост дијагностификоваће ти „рак груди“. До 37-ме године он ће достићи последњи стадијум.

Рак-грозота. Први пут, то није крај света. Други пут, веома је тешко га је прихватити, али опет – то није крај света.

Ипак то ће бити крај за тебе у овом свету – некако преран.

Рак ће те научити, да ти и даље можеш да тренираш, шеташ, плешеш, певаш, куваш, волиш, радиш, да будеш сестра, девојка и пријатељ.

Главне лекције које ме је научио, излистане су доле, зато што који правник не воли добре спискове.

 

Прва лекција. Тражи помоћ.

 

Мама ти је увек причала о томе како си кад си имала годину дана, играла се с деловима тканине, и како је била узнемирена јер ниси могла да од њих направиш хаљину. Али ниси дозвољавала никоме да ти помогне.

Ту је и сјајна фотографија, на којој ти као двогодишњакиња покушаваш да се сама обучеш и не успеваш, али опет не тражиш помоћ.

Оболевање од рака ће те научити томе да тражење помоћи – је не само нормално, него и добро. То ће ти веома олакшати живот.

Стално тражи помоћ, ако ти је тешко.

Друга лекција. Породица је најважнија.

У својој двадесетој бићеш толико заузета послом и учењем, тако да ће временом породица бити у другом плану.

Преселићеш се у Источне Државе Аустралије и некад нећеш дизати слушалицу када те зову блиски. Слаћеш поклоне за рођендане али ће они обично каснити.

Рак ће те научити – да је породица оно најважније. Твоји блиски ће седети са тобом на оделењу за хемотерапију, летеће преко целе Аустралије, просто само да би били поред, слаће ти цвеће. Колеге ће бити далеко.

Наћи ћеш исто тако људе који ти нису родбина по крви. Али ће и они постати твоја породица. То су пријатељи који ће звати и после лоших вести, подржаваће те, волети и прихватати, чак и ако се разликујеш много од оне коју су знали раније.

Чувај своју породицу и проведи са њом што више времена.

Лекција трећа. Не узнемиравај се због ситница.

Обећавам ти да нећеш бити тужна због небитног, када будеш добила дијагнозу. Најважнија ствар постаје сам живот.

Генерално говорећи сасвим је у реду да не одеш на посао када си прехлађена. Потпуно је неважно да ли си скупила за есеј 69 процената уместо 90, на крају нико неће гледати твоје оцене.

Да радиш на Бадње вече, уместо да си са својом породицом, то је баш ужасна идеја! (неће те ни платити више због тога).

Не брини ако мало закасниш – нико се тога неће ни сетити. Исто тако, није ништа страшно ако носиш на два пријема са истим људима, исту хаљину.

Лекција четврта. Пси су сјајни.

Урадићеш предивну а истовремено страшну ствар, када купиш куче две недеље након двоструке мастектомије.

Предивну зато што је Дугал најбољи пас на свету.

Ужасно јер ћеш врло брзо схватити да је брига о штенету тешка, уколико си управо оперисана.

Али схватићеш да је некад само обичан загрљај са псом – једна од највећих радости у животу. Укључујући и после хемотерапије. Када лежите са том топлом кнедлицом на грудима – то је управо оно што вам треба.

Једном ћеш имати свога пса. Волеће те и радоваће се свакој вашој шетњи. Она ће постати твој једини пас, најлепши на свету.

Лекција пета. Можеш рећи НЕ.

Још то не знаш, али најчешће кажеш људима ДА.

Једна од најважнијих лекција коју ће те научити рак јесте – да не мораш увек да се слажеш. Често су ту људи који могу нешто да учине за тебе.

Сазнаћеш да ако се неко наљуди уколико му кажеш НЕ, то није твој, већ његов проблем.

Многи људи већ дуго користе твоју доброту и љубазност. Што пре научиш да кажеш НЕ, то боље.

Лекција шеста. ПУТУЈ!!!

Путуј што можеш даље и чешће. Не брини због престанка посла. Опет ћеш радити када се вратиш кући.

Једном као студент права, бићеш опчињена причом Часног судије Мајкла Кирбија, о томе како је прешао целу Кину и Русију као младић.

Али тада ћеш бити заузета пријавом за правно стажирање, и нећеш моћи да замислиш како да стратиш време на путовање уместо на каријеру.

Уради то. Можеш толико места да видиш. Иди у Африку док још можеш, и да, Европа је невероватна. А и ван ње има још много интересантних предела.

Рак у 34-тој години значи некада, да нећеш више моћи да путујеш.

Ово су лекције које треба научити. Каква штета да све ово нисам знала пре него што сам добила рак.

 

Превод редакција Чудо

pravmir.ru

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име