Rut Hunt je želela da vas podseti šta je važno u životu.

Australijanki Rut Hant bilo je samo 34 godine, kada joj je prvi put dijagnostifikovan rak dojke. Nakon nekoliko operacija i 12 meseci na hemoterapiji, počela je remisija. Na žalost, rak se vratio. Devojka se hrabro borila s njim, imala je podršku muža i rodbine. Ali umrla je u 37. Godini. „Pravmir“ objavljuje njeno pismo koje je napisala samoj sebi – onoj koja još ne zna za dijagnozu, koje je napisala malo pre nego je umrla. Jedna od njenih poslednjih želja je bila da se to pismo objavi, kako bi podsetila ljude o tome, šta je zapravo važno u životu.

Draga ja!

Ti još to ne znaš, ali u budućnosti čeka te nekoliko teških godina. Mnogo ranije, nego što bi očekivala.

Ne brini se – koliko god bilo teško, ispostaviće se da si mnogo jača nego što bi pomislila, i da ćeš imati mnogo više podrške nego što možeš da predstaviš.

Rak u 34-toj godini će te naučiti nekoliko lekcija. Na tom putu ćeš iskusiti mnogo. Neki događaji će biti neverovatni. Tako da se ne brini, nije to sve tako loše.

Srešćeš se sa princem Harijem; nastupaćeš za Australiju; postaćeš pravnik i vojni starešina; moći ćeš da putuješ po svetu.

Pronaći ćeš svog čoveka (a on je predivan). Prijatelji koji će se pojaviti u tvojoj 20-toj, biće ti prijatelji i kada pređeš 30-tu.

Međutim, uprkos svemu ovom lepom, u 34-toj godini, na žalost dijagnostifikovaće ti „rak grudi“. Do 37-me godine on će dostići poslednji stadijum.

Rak-grozota. Prvi put, to nije kraj sveta. Drugi put, veoma je teško ga je prihvatiti, ali opet – to nije kraj sveta.

Ipak to će biti kraj za tebe u ovom svetu – nekako preran.

Rak će te naučiti, da ti i dalje možeš da treniraš, šetaš, plešeš, pevaš, kuvaš, voliš, radiš, da budeš sestra, devojka i prijatelj.

Glavne lekcije koje me je naučio, izlistane su dole, zato što koji pravnik ne voli dobre spiskove.

 

Prva lekcija. Traži pomoć.

 

Mama ti je uvek pričala o tome kako si kad si imala godinu dana, igrala se s delovima tkanine, i kako je bila uznemirena jer nisi mogla da od njih napraviš haljinu. Ali nisi dozvoljavala nikome da ti pomogne.

Tu je i sjajna fotografija, na kojoj ti kao dvogodišnjakinja pokušavaš da se sama obučeš i ne uspevaš, ali opet ne tražiš pomoć.

Obolevanje od raka će te naučiti tome da traženje pomoći – je ne samo normalno, nego i dobro. To će ti veoma olakšati život.

Stalno traži pomoć, ako ti je teško.

Druga lekcija. Porodica je najvažnija.

U svojoj dvadesetoj bićeš toliko zauzeta poslom i učenjem, tako da će vremenom porodica biti u drugom planu.

Preselićeš se u Istočne Države Australije i nekad nećeš dizati slušalicu kada te zovu bliski. Slaćeš poklone za rođendane ali će oni obično kasniti.

Rak će te naučiti – da je porodica ono najvažnije. Tvoji bliski će sedeti sa tobom na odelenju za hemoterapiju, leteće preko cele Australije, prosto samo da bi bili pored, slaće ti cveće. Kolege će biti daleko.

Naći ćeš isto tako ljude koji ti nisu rodbina po krvi. Ali će i oni postati tvoja porodica. To su prijatelji koji će zvati i posle loših vesti, podržavaće te, voleti i prihvatati, čak i ako se razlikuješ mnogo od one koju su znali ranije.

Čuvaj svoju porodicu i provedi sa njom što više vremena.

Lekcija treća. Ne uznemiravaj se zbog sitnica.

Obećavam ti da nećeš biti tužna zbog nebitnog, kada budeš dobila dijagnozu. Najvažnija stvar postaje sam život.

Generalno govoreći sasvim je u redu da ne odeš na posao kada si prehlađena. Potpuno je nevažno da li si skupila za esej 69 procenata umesto 90, na kraju niko neće gledati tvoje ocene.

Da radiš na Badnje veče, umesto da si sa svojom porodicom, to je baš užasna ideja! (neće te ni platiti više zbog toga).

Ne brini ako malo zakasniš – niko se toga neće ni setiti. Isto tako, nije ništa strašno ako nosiš na dva prijema sa istim ljudima, istu haljinu.

Lekcija četvrta. Psi su sjajni.

Uradićeš predivnu a istovremeno strašnu stvar, kada kupiš kuče dve nedelje nakon dvostruke mastektomije.

Predivnu zato što je Dugal najbolji pas na svetu.

Užasno jer ćeš vrlo brzo shvatiti da je briga o štenetu teška, ukoliko si upravo operisana.

Ali shvatićeš da je nekad samo običan zagrljaj sa psom – jedna od najvećih radosti u životu. Uključujući i posle hemoterapije. Kada ležite sa tom toplom knedlicom na grudima – to je upravo ono što vam treba.

Jednom ćeš imati svoga psa. Voleće te i radovaće se svakoj vašoj šetnji. Ona će postati tvoj jedini pas, najlepši na svetu.

Lekcija peta. Možeš reći NE.

Još to ne znaš, ali najčešće kažeš ljudima DA.

Jedna od najvažnijih lekcija koju će te naučiti rak jeste – da ne moraš uvek da se slažeš. Često su tu ljudi koji mogu nešto da učine za tebe.

Saznaćeš da ako se neko naljudi ukoliko mu kažeš NE, to nije tvoj, već njegov problem.

Mnogi ljudi već dugo koriste tvoju dobrotu i ljubaznost. Što pre naučiš da kažeš NE, to bolje.

Lekcija šesta. PUTUJ!!!

Putuj što možeš dalje i češće. Ne brini zbog prestanka posla. Opet ćeš raditi kada se vratiš kući.

Jednom kao student prava, bićeš opčinjena pričom Časnog sudije Majkla Kirbija, o tome kako je prešao celu Kinu i Rusiju kao mladić.

Ali tada ćeš biti zauzeta prijavom za pravno stažiranje, i nećeš moći da zamisliš kako da stratiš vreme na putovanje umesto na karijeru.

Uradi to. Možeš toliko mesta da vidiš. Idi u Afriku dok još možeš, i da, Evropa je neverovatna. A i van nje ima još mnogo interesantnih predela.

Rak u 34-toj godini znači nekada, da nećeš više moći da putuješ.

Ovo su lekcije koje treba naučiti. Kakva šteta da sve ovo nisam znala pre nego što sam dobila rak.

 

Prevod redakcija Čudo

pravmir.ru

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime