Господ долази и тражи нас, иако смо ван градова, иако смо у гробовима и опхрвани демонима. На нама је да Му притрчимо и паднемо пред Њега, једна је од поука које је, на основу данашњег јеванђеља о изгону злих духова (Лк 8, 26- 39), Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије упутио верном народу у Храму Светог великомученика Георгија, где је предводио литургијско сабрање, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева
Овонедељни јеванђељски одломак о изгону злих духова из човека у Гадаринској земљи описује како је тај феномен изгледао код Христових савременика. Будући лекар пре постајања апостолом, Свети Лука верно приближава усуд Гадаринца из угла психијатрије. Важно је да то разумемо, јер није реч о фантазији или, пак, нечему што се дешавало у старим временима, а у данашњем, како сматрамо просветљеном и развијеном веку, да не постоји. Јеванђеље је написано за сва времена, али се користи само оним у коме је писано, када је Господ походио Свој народ, указао је у литургијској проповеди Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије. Јеванђељски догађаји су универзални и човек лако може да их схвати, ако се само мало потруди јер, истакао је ваљевски архијереј, Господ није дошао само за људе из оног времена, нити само за јеврејски народ, већ за цело човечанство и његово пловљење земљом Гадаринском је симбол доласка у наш род захваћен грехом.
- Када читамо о бесноватом, треба себе да видимо у томе. Човечанство читаво јесте отпало до Господа, одрекло се боголике, савршене људске природе и постало подложно утицају демона, а демони су се одрекли своје анђелске природе и повели се гордошћу. Предвођени Луцифером, ставили су себе испред Бога и постали демони. Када се ми одрекнемо од Бога, ђаво врши напад на нас. Нико од нас није имун од напада ђаволског, зато не смемо да схватамо то као претеривање или бајку, већ као истинито стање и коначни исход утицаја ђавола, али не без учешћа човека. Нико не може да постане ђавоиман, не може да страда од демона, уколико му слободно не да за то прилику- упозорио је проповедник на опасности које вребају људе у свим временима, уколико се по слободној вољи одрекну Божје љубави.
Бесомучни човек живи без одеће, далеко од града и то у гробовима, местима најудаљенијим од живота. То је стање које човек не може да исправи сам од себе, без обзира на то да ли хоће. Видимо, указао је Владика Исихије, најдрастичнију и најстрашнију последицу одрицања од Бога. Мало ко упада у таква стања, али на сваког од нас делују демони и, премда не могу да униште људску природу, могу да утичу на нашу слободу. Иако опхрван демонима, бесомучни човек притрчава Господу. Не може да поима свој грех и зло, али осећа и то је његово исповедање грехова, молитва и изражавање жеље дa се покаје и промени, што Господ препознаје.
- Господ никога није у Своме похођењу људског рода исцелио без воље човека кога исцељује, јер поштује слободу. Ради нас, Он пита бесомучног:“Како ти је име?“, јер име је нешто што означава личност и само словесна бића могу да га имају и под њим Господ има појам о нама. Из њега (бесомучног) проговара демон и каже:“Легион.“ Знамо да је легион формација у римској војсци од неколико хиљада војника, што је незамисливо велика сила. Та сила је преузела личност овог човека и чини му најстрашнија зла. Али, сви демони заједно предвођени сатаном, нису ништа према сили Господњој, јер они су створења којима Бог може да одузме постојање у једном трену без икаквог труда. Свако постоји због љубави Божје и Бог је изнад сваког нашег поимања- објаснио је Владика Исихије ситуацију у којој се нашао поседнути Гадаринац, а чија је могућност универзална кроз векове, баш како је вечна снага љубави и милости Божје.
- Важно је колико год били у искушењима и ма колико нам изгледало да не можемо да тражимо опроштај од Господа, да знамо да Он плови тим језером и долази искључиво због нас. Долази и тражи нас, иако смо ван градова, иако смо у гробовима и опхрвани демонима. На нама је да Му притрчимо и паднемо пред Њега- истакао је Владика Исихије, тумачећи овонедељни одломак о исцељењу бесомучног човека, који метафорички приказује спасење од Господа донетог људском роду.
- Сви ми смо деца Божја, чак и они који Га не знају и нису у Цркви, а таквих је милијарде на планети. Свакоме Он долази преко узбурканог мора да нас спасе и да нас исцели. Кад нас исцели, можемо Његовом благодаћу да живимо слободни од утицаја демона, јер именом Господњим боримо се против свих који нападају на нас- закључио је Владика Исихије данашњу проповед у Храму Светог Георгија победоносца, додавши да је врхунац нашег исцељења наше сабрање на Светој Литургији на дан Господњи и давање благодарења Богу.
Прве недеље Божићног поста, више верника је примило Свету тајну причешћа. На крају Литургије, Владика Исихије је поучио своју духовну децу о, пре три дана отпочелом, Божићном посту- да га држе у складу са својим могућностима и да се причешћују.
– Треба држати Божићни и све постове и причешћивати се што више, јер тело и крв Христова су највиша вредност која може да постоји у свим световима, јер само нас је Господ удостојио спасења. Зато, не треба да одричемо себи то спасење и да достојно прилазимо Светој чаши што чешће, да претворимо своје животе у проширену Литургију, да се сједињујемо са Богом и примамо највишу благодат у том тренутку- рекао је ваљевски архијереј.
Осврнувши се на не тако давна времена у којима су људи, који су живели хришћански, били угрожени, Владика Исихије је навео да оно што ми сада трпимо нису велика страдања, иако није лако слушати увреде и гледати нападе на Цркву по друштвеним мрежама. Треба се држати своје вере и бранити се именом Господњим.
– Живимо своје животе по својој вери, по блаженствима и заповестима Божјим! Сабирајмо се у Цркви, будимо хришћани и волимо све друге људе! Волимо и оне који су против нас и никада злом не одговарајмо на зло, већ само добром и молитвама- истакао је он.
Закључујући данашње обраћање, Владика Исихије је благословио окупљене, уз молитву да заступништвом Светог Георгија, мученика Платона, Романа и Варула чија су имена данашњег датума у календару, као и Владике Николаја и свих светих, се и убудуће сабирају на Литургији и, као заједница, пређу у вечно царство Свете Тројице.
Извор: Епархија ваљевска
