Episkop bački dr Irinej: „Da nije bilo javljanja Gospodnjega preko arhanđela Gavrila svetoj Djevi – kao najčistijoj i najsvetijoj u ljudskome rodu – ne bi bilo ni Crkve ni hrišćanstava, ni prisustva Božjega u našem ljudskom svetu kao Bogočoveka, kao Boga Koji je iz ljubavi postao čovek i spasao čoveka, svu tvorevinu.”

Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački g. Irinej služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u sredu, 25. marta/7. aprila 2021. godine, na praznik Blagovesti, u Svetogeorgijevskom hramu u Novom Sadu. Vladici Irineju su sasluživali: Njegovo Preosveštenstvo Episkop mohački g. Isihije, arhimandrit Leontije (Francuski), sveštenstvo Eparhije bačke i novosadski đakoni.

Besedeći po pročitanom jevanđelskom odeljku, Episkop bački je kazao da se u toku Velikog i Časnog posta, u našoj pripremi za najveći Praznik, nalazi i današnji praznik Blagovesti: „Svi potonji praznici, kojima Crkva propoveda, odnosno saopštava radosnu vest o događajima spasenja, svi su na taj način neka vrsta produženih Blagovesti. Svi oni izviru iz ovoga događaja i ovoga praznika. Da nije bilo javljanja Gospodnjega preko arhanđela Gavrila svetoj Djevi – kao najčistijoj i najsvetijoj u ljudskome rodu, od Adama i Eve pa do kraja istorije, i zato upravo izabranoj i udostojenoj da se preko nje, na čudesni i natprirodni način, rodi Bogočovek, Spasitelj sveta – ne bi bilo ni Crkve ni hrišćanstava, ni prisustva Božjega u našem ljudskom svetu kao Bogočoveka, kao Boga Koji je iz ljubavi postao čovek i spasao čoveka, svu tvorevinu. Da nije bilo njene čistote i smernosti, poslušnosti volji Božjoj, takođe se to ne bi ostvarilo, ali upravo zato što je bila Presveta i Prečista – to se desilo. Upravo ta saradnja, ta sinergija volje Božje koja želi da se svi ljudi spasu, u poznanje istine dođu i večnim životom žive, i spremnosti na učešće u tom božanskom Domostroju spasenja od strane ljudskoga roda, što je izraženo kroz pristanak i poslušnost svete Djeve, to je izvor našega spasenja. Današnji čovek obično drži do sebe, do svoje volje, do svojih potreba, i veoma teško može da shvati, čak i kada je hrišćanin, da je naša volja samo tada dobra, blagoslovena i spasonosna, kada se poklapa sa voljom Božjom, a da je u svakom drugom slučaju, kada je protivna volji Božjoj ili kada je daleko od volje Božje, ona onda izvor svake naše nesreće. Zato je veoma važno da i mi, kao pravilo svoga života, uzmemo to, čak i u ovakvom vremenu kada kroz bolesti i zaraze – to nije prvi put u istoriji, nažalost ni poslednji – ljudi stradaju, mnogi i umiru. Dakle, u tom vremenu ova blaga i radosna vest nam je nasušna potreba i možemo je dublje osetiti nego u takozvanim mirnim vremenima.”

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime