Шта није Косовски Завет?
Но, сви ми знамо да постоји и могућност погрешног тумачења и извитоперивања смисла Косовског Завета. Ја ћу поменути само две. Ви знате да су нас православне свештенике у српском народу често идеолози до недавно важеће марксистичке идеологије (данас доста уморне и апатичне) оптуживали за носиоце нетрпељивости, национализма, чак шовинизма, искључивости и томе слично. Неки други, зазирући од Косовског Завета, сматрају га неким српским панданом нечовечне идеологије на хрватским просторима која је нашла свој врхунац: у франковству, у оном екстремном клеронационализму, који је на крају крајева родио усташки покрет… To открива да такви не само да не разумеју јеванђелску суштину Косовског Завета, његову саприродност, једносуштност са јединим вечним Заветом — Савезом Христовим, него то и нама оспоравају. Морамо, међутим, бити искрени и рећи да један део наше обесцрковљене интелигенције у доба романтизма и националног буђења својим тадашњим тумачењима Косовског Завета, Светосавља, је дао извесног повода овим недобронамерним, нетрпељивошћу заслепљеним људима, да на овај начин фалсификују садржај нашега Косовског Завета и да нас стално клеветају и нападају. Морамо признати хтели или не хтели да постоји један превод Светосавља и Косовског Завета на језик српске националне идеологије који је за нас хришћане неприхватљив. Он је касније, није то био једини разлог али један од разлога, изазвао овакву климу левичарства и једно потпуно одсуство бриге за своју нацију и губљење националног осећања, што није нормално, јер ми постојимо као конкретни народи. (…) Али та опасност превођења Косовског Завета у форме и облике једне националистичке идеологије где се Православље појављује као некаква слушкиња нације, јесте једно искушење, опасност духовно суптилна која није увек лако препознатљива, али са којом се ми свештеници и верници Цркве Божије морамо суочити. He смемо никако дозволити срозавање Косовског Савеза на раван националистичке идеологије.
Друго, многи од наших интелектуалаца који нису довољно оцрковљени, обогословљени и омолитвљени, учени људи, забринути за судбину нашег народа на овој балканској ветрометини, немајући сви критеријума Лазаревских и Видовданских, сматрају да је наш Косовски Завет једна врста наше историјске несреће, извесног нашег мазохизма, уживања у свом сопственом мучењу и паду. Зато сматрају да ми нисмо били довољно одлучни кроз историју и да нас је управо тај Завет, тако црквено инспирисан и монашки запечаћен, довео до тога да може да нас свако гази. Ти људи сматрају да ми треба да се отресемо Косовског Завета и да идемо на снагу, око за око — зуб за зуб. To је друга варијанта превођења Косовског Завета на нешто супротно. И ми из истог разлога као у претходном случају морамо се супротставити свим својим духом једној таквој врсти калкулације са Косовским Заветом и таквом сагледавању његовог садржаја. Апсолутно је то неистинито и погрешно схватање. Није Лазар ишао на Косово да буде поражен него да победи добром зло, да Христос победи Сатану, а не злом зло, јер ту се само умножава зло. Христос није ишао на Голготу да буде поражен него да победи и победио је. Син Божији се прославља на крсту и на крсту Његовом, на распећу, пише „Цар славе“. Према томе свако „пораженичко“ тумачење Косовског Завета је права бесмислица и фалсификат.
И на крају, да поставим неколико проблема пред своју и вашу савест. Шта у пракси ми треба и морамо да чинимо да оживимо у себи и око себе Косовски Завет и његов прави смисао? На првом месту неопходно је васкрсавање и буђење етоса истинске духовности у нашем народу, својственог изворном Косовском Завету, који нас чини причасницима и заједничарима вечнога Новога Завета Божијега, члановима Цркве Христове. Буђење, оживотворавање, васкрсавање, развијање, неговање тих садржаја представља наш једини могући допринос повратку Косовском Завету и верности њему.
Шта је Косовски завет?
Шта је Косовски завет? Да видимо сада шта је у светлости Новог Завета – Косовски завет. Сви знамо да наш народ личност Св. Кнеза Лазара, његово понашање пре Косовске битке, сравњује са новозаветним збивањима. Није случајно да у народној поезији имамо Кнежеву вечеру која је у ствари пројекција Христове последње Тајне вечере пред страдање; затим имамо све оне речи које се по народном предању размењују између Лазара и његових великаша и јунака о вери и невери итд. Имамо и оне класичне речи којима Св. Кнез Лазар изражава суштину Косовског Завета: „Земаљско је за малена царство а небеско увек и довека“, као и то да се морамо за њега определити да бисмо били верни Богу, односно свом спасењу у Христу, у Цркви… Једно је сигурно, да је наш народ као хришћански народ непогрешиво осетио духовну суштину Лазаревог опредељења и његове личности и духовну суштину онога што се одиграло на Косову пољу у дан оне битке. Од тада до данас, а лично сам уверен и докле год буде било Срба на овој планети и док буду православни, да ће они живети тим Косовским заветом. Међутим, шта је тај Завету својој суштини? Да ли ми можемо сада поред јединога и вечнога Завета који Бог склапа у Христу Богочовеку са целим човечанством, да ми Срби склапамо свој посебни Савез са Богом и успостављамо своје посебне односе са Богом? Да ли је то то? Свакако да није. Па шта је онда? (….)
Косовски Завет није ништа друго до свечана обнова у датом историјском тренутку, под датим историјским околностима, Светосавског Завета, Савеза. A то није опет ништа ново и оригинално осим што је и оно стварно стваралачка примена Кирило-медојевскога првобитнога нашег склапања Савеза са живим Богом. Али и Кирило-методијевски Савез наших предака није ништа ново; он је органски продужетак, стваралачка примена онога што су велики Оци и велики Сабори древне Цркве у ствари разоткрили као вечни Савез између Бога и Његовог народа. To значи разоткрили су тајну Цркве. Црква је у ствари тај простор Савеза и његов плод и његово значење.
Но и то што су велики Оци и Учитељи Цркве и велики Сабори богосазвани, учили није опет ништа ново. Они су у свом времену и на свој живи стваралачки начин, верни Предању али одговарајући изазовима времена, само ревитализирали или актуализирали оно што су Апостоли, непосредни ученици Христови и сведоци Његовог склапања Савеза између Бога и човечанства, видели, доживели и окусили. Према томе, овом линијом унатраг од Св. Цара Лазара ми долазимо до Христове Тајне Вечере и склапања Новог Завета, Новог Савеза; и ако хоћемо да идемо још унатраг до пророштва и очекивања онда идемо до Синајског Савеза и Савета и даље до Раја. Према томе, ево кратке дефиниције Косовског Савеза, Завета: Он није ништа друго до стваралачка примена у историји, животу, искуству и страдањима нашега народа јединога и вечнога Богочовечнога Завета или Савеза, тј. Христовог Савеза. Друкчије речено: Избор Лазарев, његов Завет јесте у ствари наше опредељење као наша одлука саборне личности, као помесна Црква, као једно од племена Новог Израиља, као органског дела Божијег народа — да се укључимо одговорно, слободно, са љубављу жртвеном и свешћу, у ту вечну Заједницу која је изражена кроз Савез Бога и људи у Христу.
(КОСОВСКИ ЗАВЕТ У СВЕТЛОСТИ НОВОГ ЗАВЕТА у: Богословље, 1989.)
