Егзотика „Дворске баште”

У овом Споменику природе у Сремским Карловцима као најдекоративнија стабла четинарских врста истичу се бели, црни и вајмутов бор, а краси га и џиновска туја

Скоро свака улица, кућа или зграда у Сремским Карловцима сведоче о богатом наследству српске културе и духовности. Један у низу бисера овог, како неки воле да истакну, виноградарског града омеђеног обронцима Фрушке горе с једне стране и Дунав с друге, јесте и Дворска башта подигнута по угледу на бечке паркове пре 173 године.

Башта се некада, као и данас, користила као учионица у природи карловачких ђака. Простире се на два нивоа. У горњем делу су спортско-рекреатвни садржаји, а у доњем шеталишта.

Кажу да су учени Срби из целог света доносили у Башту ретко дрвеће и друго биље. Красиле су је палме, лимун, поморанџе, агава, араукарија и друго егзотично биље које је преко зиме држано у зимовнику. У подруму се чувао лед  који је зими доношен са Дунава, а током лета употребљаван за хлађење посластица. Имала је Башта и свој расадник борова и смреке, а наплаћивала се и услуга чувања егзотичног биља. Данас све то може да се види на старим разгледницама од пре Првог светског рата, које нам је показала Јасна Маширевић Атанацковић, дипл. инжењер хортикултуре, члан Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца.

Од свог настанка Дворска башта је један од највреднијих објеката вртне архитектуре у покрајини. Под заштиту државе као Природни споменик стављена је 1974. године. Покрајински завод за заштиту природе (ПЗЗП) 2010. године урадио је ревизију и предложио да граница заштите Споменика природе „Дворска башта”, који представља објекат природног и културног наслеђа наше земље, обухвати 7,29 хектара.

– Анализом парка забележено је 115 врста дрвенастог биља, од тога 21 четинар и 94 лишћара. У парку преовладава листопадно дрвеће. Најзаступљеније врсте су: софора, дудовац, сребрна липа, трновац, кисело дрво, клен и црни јасен. Великом старошћу и лепотом крошњи истичу се стабла мечије леске и сребрне липе, а посебно интересантна, због своје ретке заступљености у нашој земљи су стабла птерокарије. У нашим парковима ретко се срећу питоми кестен, брекиња, граб, грабић и буква које су присутне у Дворској башти, наводи у Студији заштите Мирјана Млађеновић, дипл. инж. хортикултуре.

Међу најдекоративнијим стаблима четинарских врста истичу се стабло белог бора, црни бор, вајмутов бор и џиновска туја у близини фонтане. На простору некадашњег расадника, заостала су стабла гинка и пауловније.

Спрат жбуња граде: клека, тиса, магнолија, махонија, обична леска, сиријски хибискус, суручица, керија, јапанска дуња… Као покривач тла у засењеним деловима парка јавља се бршљан, а има и пузавица.

– У првом поглављу историје, у доба Арсенија IV Јовановића Шакабенте и касније, Дворска башта је утилитарни врт, који захваљујући бризи митрополита Павла Ненадовића израста у лепо уређену башту са воћњаком. Године 1794. професор Карловачке гимназије постаје Андрија Волни који уводи метод очигледне наставе и подстиче интересовање за ботанику. Ново поглавље у историји Дворске баште обележио је патријарх Јосиф Рајачић који издваја површину од 6,97 ха и позива архитекту из Беча да изради пројекат. До Другог светског рата Башта је била уредно одржавана од стране стручних баштована. Била је у власништву Патријаршије до после Другог светског рата када је национализована, наводи се у Студији заштите ПЗЗП.

– Пропадање Баште почело је доласком војске 1944. године која се у њој задржала до 1953. Војска је у парку држала тешко наоружање, топове, тенкове… Мој отац, шумарски инжењер Лазар Маширевић, службеник у НП „Фрушка  гора”, ишао је са колегом код др Гојка Николиша, санитетског генерал-пуковника, народног хероја и предратног ђака карловачке гимназије, да би га молили да војска изађе из парка. Саслушао их је. Ништа им није рекао, али је војска почела постепено да се исељава, – објашњава Јасна Маширевић Атанацковић и додаје да је након тога наступио период опоравка.

Војска је предала парк општини која поверава објекат на управљање Националном парку. Тада је основан расадник садног материјала, почела је оправка и адаптација грађевинских објеката, попуњен дендролошки састав. Године 1959. горњи плато је уступљен спортском друштву Стражилово.

Од 1974. НП „Фрушка гора” није бринуо о Споменику природе онако како он то заслужује, каже наша саговорница уз напомену да се пре шест година урушио кров зимовника, неке биљке су се осушиле, док се фонтана само назире. Међутим, верује да је заједничким трудом цркве и друштва могуће вратити Карловцима арборетум какав је некада био и какав заслужује да буде.

Politika