Сећате ли се оне филмске сцене у којој Ханибал Лектор, савршено одевен, за постављеним столом и чашом вина пржи људски мозак? Овај призор можда и није толика фикција колико на први поглед изгледа! С времена на време, житеље Европе потресе прича о људима који ту и тамо воле да “грицну” друге људе.

Свет је пре неколико година шокирала исповест Армина Мајвеса, усамљеног компјутерског техничара из Немачке осуђеног на доживотну робију, о томе како је појео другог човека. Најбизарније од свега – Мајвес је оглас у коме јасно ставља до знања шта жели окачио на интернет. Његова жртва се одазвала!

Најновија антрополошка истраживања међутим, показују да канибализам уопште није толико стран Европљанима колико се то у историји приказивало.

Приче из праисторије
Од праисторије преко ренесансе па до најновијих случајева из 21. века, историја Европе пуна је записа о људима који су јели друге људе.

Ханибализам је, тврде антрополози, један од најсветијих табуа човечанства. Њега нису били поштеђени ни Европљани, иако се о овоме мало и ретко говори.

Има доказа да је канибализам био распрострањен међу неандерталцима који су живели на просторима данашње Европе пре 100.000 година. Ову праксу наставили су хомо сапианси који су их наследили.

И много скорија историја пуна је доказа о људима који су јели друге људе…

Модерна времена
– Записи о канибализму су расути кроз многе религије и историјске документе. Постоји извештај о томе да се кувано људско месо продавало на енглеској пијаци у 11. веку за време периода глади – каже Џеј Рубенштајн, историчар на Универзитету Тенеси, преноси Смитсонијан магазин.

Ипак, први забележен случај канибализма од стране Европљана који је потврђен из неколико независних извора, догодио се 1098. године за време Првог крсташког рата.

Од Kолумба до грофа Дракуле
Реч “канибал” се у енглеском језику појавила средином XВИ века. Потиче од шпанске речи “цанибалес” којом је Kолумбо описао домороце које је затекао на Kарибима, а за које се причало да једу људско месо. Иако се у Kолубовим дневницима јасно наводи да он нема доказе за ову тврдњу, израз је остао.

Хришћански војници су, након што су заузели сиријски град Марат, појели тела локалних муслимана!

О томе зашто је ово учињено постоје две теорије – једна наводи глад као главни разлог. По другој, ово је учињено уз благослов надређених како би се непријатељу “утерао страх у кости”.

Kако било, ова прича је веома поучна, мада и иронична. Наиме, вековима су житељи других континената сматрани дивљацима, док су Европљани били представници “цивилизованог” света.

– Вештице, Јевреји, дивљаци, пагани, становници Оријента … сви они су сматрани канибалима. Грађани хришћанске средњовековне Европе то свакако нису могу да буду – пише Џералдин Хенг у књизи “Ханибализам, Први крсташки рат и генеза средњовековне романтике”.

Приче о европском људождерству протежу се кроз историју … Ако су се почетком XИ века Европљани и згражавали над канибализмом, у XВИ веку је он био део свакодневне медицине од Шпаније до Енглеске.

Мали смрвљени делови мумија које су доношене из Египта били су преписивани као лекови. Ускоро се пракса проширила на месо, кожу, кости и крв лешева који су илегално ископавани по гробљима.

Да ствар буде бизарнија, овај “медицински канибализам” покриће је имао још у античкој медицини која је препоручивала пијење људске крви.

Ова традиција задржала се у Европи све до XX века. 1910. немачки фармацеутски Kаталог је још увек продавао мумије док су у исто време слали мисионаре и колонисте у Нови свет да “излече варваре”.

Kако ствари стоје, веома је могуће да је канибализам кроз историју у Европи био друштвено прихватљиво понашање много дуже него у земљама Новог света!

 

Историјски забавник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име