на белој трави
срна
тања од трна
спава
у белој ноћи
звезда
сред црног гнезда
трепти
у белу зору
тмина
мирис јасмина
опи
* * *
као у прапочетку
иза ватре
њишу се две силуете
у ритму претпостављања
ноктима урезујем ново писмо
на зидове неке моје алтамире
хоћу да испишем дневник за потомке
хоћу да оставим неку луси
коље и копље
на камење
кроз сито и решето
ох да ми је у освит
парче твоје коже
да се огрнем пред лов
* * *
у дану када сам се отела са жртвеника
поломила огледало и два прста
израсле су ми очи на леђима
живим у малом брлогу подно велике планине
расплићем црева у која везем бајалице
раскрошњавам голе гране
и перем крв са камена
literaryworkshopkordun.com
