Нека ми лишће златножуто буде ордење
По грудима нека ми пада
Нека зашушти као хаљина брокатна
Да ципеле за дуго ходање
Добро разгазим
Крај Тамиша да минем
Да се у банатску равницу с тобом загледам
Златну
Нек ми се у очи
Залазак сунца михољског усели
Дан кад се гаси
Да се не угаси
Пут да нам светли
Над иконом Отшелника
Кандило да запалим
На огњишту ватру да распалим
Богу да захвалим за тебе
И драгуље јесени
