Марширају векови
Без милости газе храстове
Дробе се речи
Које у духу немају изворе
У прах се претварају
Историје
Размештају слова и бројеве
Моћници
Највеће светиње
Добијају тапије
Куд год да погледам
Руше се мостови
А душа жуди
За местом одакле је поникла
***
Моје је име Човечица
Од рода сам словенског
Српкиња
А писмена којима пишем
Потомци су древних знакова
Која су браћа Солуњани разносили
Народима хришћанског закона
Гласови мојих молитви
Старином одјекују
Бога славећи на српском језику
Јер душа жуди
За местом одакле је поникла
