И када се Богу молиш
Да буде уз тебе
У данима тешким
Не чиниш исправно
Замоли себе
Да се Богу приближиш
Јер Његова је рука већ пружена
***
Звездознанце не питај
Где ти је кућа
Ни за излаз не тражи смернице
Од друмских путника
Јер Он је знакове поставио одавно
***
У ноћи те глас из грла пробуди
А ти се питаш
Kо је из тебе крик одломио
Зар не знаш
Да си Њега у себи заробио?
Отвори врата кавеза!
***
У закључаном срцу
Ризнице блага труну као кости покојника
Дух се ка Богу успиње
Само из срца отворенога
***
Поклекнеш под теретом
И подигнеш се
Много пута
Све док те сумња у Бога не напушта
Kад престанеш да сумњаш
Пашћеш пред Његовим ногама
***
Kад пружиш руку невољнику
Богу си дао
Зато о томе не причај
Немаш се чиме похвалити
Само си вратио оно што ти
Никад није припадало
***
Јер
Родио си се од Његове милости
И љубави родитељске
Са захвалношћу их прими
И дели даље милодаре
***
Моје је уздарје Теби
И вера и сумња моја
И онај час када се
Ломим на двоје
А жеђам за Једним
На поклон Ти носим
Глад неутаживу
И страх који тражи утеху
Ти ћутиш на своме небеском престолу
Чекаш да замукне моја молитва
Тишином која је одговор једини
Да ме благословиш
