Фото - Зоран Вујановић

И када се Богу молиш
Да буде уз тебе
У данима тешким

Не чиниш исправно

Замоли себе
Да се Богу приближиш

Јер Његова је рука већ пружена

***

Звездознанце не питај
Где ти је кућа
Ни за излаз не тражи смернице
Од друмских путника

Јер Он је знакове поставио одавно

***

У ноћи те глас из грла пробуди

А ти се питаш
Kо је из тебе крик одломио

Зар не знаш
Да си Њега у себи заробио?

Отвори врата кавеза!

***

У закључаном срцу
Ризнице блага труну као кости покојника

Дух се ка Богу успиње
Само из срца отворенога

***

Поклекнеш под теретом
И подигнеш се
Много пута
Све док те сумња у Бога не напушта

Kад престанеш да сумњаш
Пашћеш пред Његовим ногама

***

Kад пружиш руку невољнику
Богу си дао

Зато о томе не причај
Немаш се чиме похвалити

Само си вратио оно што ти
Никад није припадало

***

Јер
Родио си се од Његове милости
И љубави родитељске

Са захвалношћу их прими
И дели даље милодаре

***

Моје је уздарје Теби
И вера и сумња моја
И онај час када се
Ломим на двоје
А жеђам за Једним

На поклон Ти носим
Глад неутаживу
И страх који тражи утеху

Ти ћутиш на своме небеском престолу
Чекаш да замукне моја молитва

Тишином која је одговор једини
Да ме благословиш

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име