Ово је прича о угледном свилајначком трговцу Димитрију Исаковићу, о историји библиотеке у Ресавском крају и њеним културно – просветним активностима.

Зграда Ресавске библиотеке у Свилајнцу у континуитету траје преко век и по. Са дугом традицијом и богатом историјском причом, Ресавска библиотека је оно посебно место у граду – које одише културом.

Дух старог Свилајнца, живописног градића у равничарском пределу, само је делимично очуван. Једна од аутентичних грађевина из XX века је зграда Ресавске библиотеке на некадашњем Ресавском тргу, а данашњем Тргу хероја.

Током своје дуге историје, Ресавска библиотека променила је неколико назива и адреса, све док се није уселила у породичну кућу Димитрија Мите Исаковића.

Ово је прича о угледном свилајначком трговцу Димитрију Исаковићу, о историји библиотеке у Ресавском крају и њеним културно – просветним активностима.

Kо је био Димитрије Мита Исаковић?

Димитрије Мита Исаковић, пореклом Свилајнчанин, снажна је и утицајна личност која заузима истакнуто место у иконографији завичајних личности Свилајнца. Чика Мита, како су га Свилајнчани звали, био је синоним за доброг домаћина, снажна личност како у моралном, тако и у интелектуалном погледу.

Рођен је 1856. године у Свилајнцу. Основну школу и један разред приватне гимназије завршио је у родном граду, након чега школовање наставља у Мађарској. Завршио је Трговачку школу у Сегедину, научио мађарски језик и по повратку у Свилајнац почиње да се бави трговином.

У почетку као трговац ситничарском робом, Димитрије временом успешно развија своју трговину и учествује у развоју свилајначког привредног и друштвеног живота.Поред трговачких послова, Димитрије почиње да се дружи са професорима, предавачима, учитељима и свештеницима са којима се састајао у Читаоници „Омладине Ресавске“. Убрзо је постао њен члан, био је њен благајник и више пута председник, пре свега добротвор који је материјално помагао и подржавао њен рад.Био је један од оснивача Ресавске штедионице, првог новчаног завода у Ресави и једне од најутицајнијих банака у ресавском крају. На првој одржаној седници изабран је за њеног председника и на том положају остао је све до 1940. године.

Поред тога што је основао и мудро водио Ресавску штедионицу, Димтрије је активно учествовао и у политичком животу. Kратко време био је председник општине, посланик у Великој народној скупштини од краја XИX века до 1913. године и поново од 1929. до 1934. када је, као најстарији посланик отворио заседање.

Ресавска библиотека – хронолошка слика трајања

Више од једног века, Ресавска библиотека је чувар традиције и духовности српског народа. Основана је 23. августа 1868. године као Читаоница „Омладине Ресавске“ и била је значајна друштвена и културно-образовна установа Свилајнца и околине. Од оснивања 1868. године, Читаоница је боравила у згради Основне школе.

Прихваћена од грађана, а подржана већим бројем образовних чланова, Читаоница је постала место њихових свакодневних сусрета. Чланови Читаонице су поред читања и беседа, организовали и позоришне представе патриотског карактера у циљу васпитавања омладине. Свој културни рад на просвећивању Ресаве, Читаоница је проширивала оснивањем нумизматичке, археолошке, музејске и фолклорне збирке.
Након дугогодишњег боравка у згради Основне школе, Читаоница се преселила у једно одељење кафане „Стара читаоница“, која се налазила код Споменика палим ратницима. У овој кафани се није дуго задржала. Веома брзо је пресељена у једну просторију хотела „Европе“, где је остала до првих година XX века, а затим је свој нови привремени дом пронашла у згради Гимназије.

Након тога, њено дуготрајније коначиште био је Соколски дом „Душан Силни“, тј. данашња зграда Центра за културу. Последњи пут пре почетка ИИ светског рата и успостављања нове власти крсна слава библиотеке Светих Ћирила и Методија обележена је 1940. године. У „Летопису“ библиотеке забележено је да је њен колачар био Мита Исаковић, њен најстарији члан и уједно највећи добротвор.

Kада је априла 1941. године почео ИИ светски рат, библиотека је и даље имала нове чланове и читаоце. У данима ратних страдања, библиотека се трудила да сачува имовину и фонд са преко 2 500 књига и других збирки. Одбијајући да ради под управом немачког окупатора, библиотеци је било наређено да се у року од два сата исели из просторија у Народном дому.

Нажалост, иако је успела да сачува фонд и део библиотечког инвентара, немачки окупатор је покупио архиву библиотеке, као и уметничке слике ресавских војвода. Иако је у току рата претрпела велику штету, библиотека је одмах након завршетка рата, у време свеопште обнове разорене земље, почела са радом.

Породична кућа Мите Исаковића и коначно седиште Ресавске библиотеке
Породична кућа имућног свилајначког трговца Мите Исаковића, подигнута је у првим годинама XX века. Била је то репрезентативна зграда, саграђена од квалитетног камена, која је доминирала некадашњом Kнез Михајловом улицом. Kарактеристично архитектонско дело богато декорисано већ на први поглед говорило је угледу, утицају и ауторитету који је Димитрије имао у граду. Просторије куће биле су простране, опремљене квалитетним, елегантним и модерним намештајем из тог периода.

Мита Исаковић је у кући живео са супругом Kатарином, кћерком Милев(к)ом и двојицом синова: Миланом и Милорадом. Обојица су преминула, Милан након тешке борбе са пегавим тифусом 1915. године, а Милорад је битку са животом изгубио 1905. године током студија у Женеви.

Упкос личним недаћама (смрти вољене супруге Kатарине и синова), Мита је мудро и успешно водио банку и друштвено-политичке активности у граду. Преминуо је 1941. године, а своју породичну кућу оставио је као заоставштину својим потомцима.

Његова породична кућа је 23. априла 1986. године постала нови дом Ресавске библиотеке. Овога пута, Ресавска библиотека била је смештена у много већем простору (око 400 м²), са бољим условима за рад. Осим што је бринула о фонду, библиотека је организовала тематске изложбе из прошлости Свилајнца и интензивирала рад на прикупљању архивске грађе.

Данас, фонд библиотеке броји више од 70 000 књига које стоје на располагању књигољупцима и библиофилима.

Ресавска библиотека је, упркос многим недаћама, остала институција достојна поштовања. Верно радећи на уздизању културе и духовног живота Свилајнчана, зграда Ресавске библиотеке је Одлуком Владе Републике Србије утврђена за непокретно културно добро – споменик културе од 2001. године.

 

Nacionalna geografija

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име