ДУГО у ноћ, из две уметничке радионице за дрворез и дуборез, чује се тихи „глас“ ручних алата, испод чијих оштрица деценијама настају широм Србије познате уметнине, реликвије православне, стилски православни намештај, предмети за свечарску употребу, али сасвим другачији од других, на које смо навикли.

Вештим рукама и невероватном маштовитошћу, стварају их Драгољуб Хаџић (71) и Драгиша Вербић (62).

– Само смирен човек може се бавити дуборезом у дрвету – са неком чудесном мирноћом објашњавају њих двојица.

– Међу Псалмима у Библији, најдражи нам је Давидов, који говори „смири се, и Бог да ме спаси“. Е, нас двојица све ово радимо да нам се душа спасе, и зато што смо искрено посвећени овом раду.

Фото М.Бошњак

ЊИХ двојица су комшије и другари у Горњем Милановцу, у тихом насељу изнад Норвешке куће, лево од Ибарске магистрале, која пресеца град. Обојица су пензионисани штампарски графичари, али давно, још у „цвату“ свог радног века, заволеше дрворез и дуборез.

– Бавим се углавном средњовековним дуборезом. Нарочито сам га заволео 1990. у манастиру Високи Дечани, а 1996. пријавио сам властиту дуборезачку радионицу „Двери“. Њен назив подразумева врата у духовност и човечност. Нема, нити може имати везе са икаквом политиком. Ни мој ни Драгишин рад нема додира с њом, напротив. Од те године сам комплетима дубореза опремио десет цркава, док сам појединачне, или по неколико радова, урадио за више од 30 православних храмова по Србији: манастирске цркве у Жичи, царској лаври у Сопоћанима, Ваведењу на Овчару, Дубраве на Златибору, Цркви Светог Петра и Павла у Петроварадину… У њиховим и још многим иконостасима и певницама стоје моји дуборези.

Фото М.Бошњак

ИСТОРИЈА Хаџићеве чутуре са мотивима Таковског устанка и Карађорђеве заставе, Фото М.Бошњак

Путујем често, обиђем исконска места наше вере и културе – вели Хаџић, у уметничким круговима познат као Аџо. Радио је у некадашњој штампарији „Будућност“.

ЛИСТ по лист у фото-албуму његових радова, сваки сам за себе „приповеда“ исповест о Аџовој посвећености и преданости дуборезу. Албум зато, јер су све те реликвије и уметнине у поменутим и непоменутим храмовима: Сто са кивотом за мошти светитеља, саркофаг за мање реликвије, драгоцености… Оригиналне чутуре са мотивима Таковски устанак из 1815. те Карађорђева застава, Свети Ђорђе убива аждаху, Марко Краљевић… Ситни дуборез.

Његов уметнички истомишљеник, Драгиша Вербић, је у пензију отишао као графичар у фабрици „Тетра Пак“.

– Аџо ми је давне 1982. помогао у савладавању дубореза – прича Драгиша.

– У тим почецима, узори су ми били и сада покојни Миленко Вербић из мог родног села Бољковци, те Александар Лесо Петровић. Специјализовао сам се за израду намештаја са мотивима православним. Обилазим цркве и манастире, многима сам поклонио своје радове. Најдражи ми је дуборез, поклон Цркви Светог Николе. Сва три моја сина су приврженици овог заната, или уметности, како кажете: најмлађи Ђурђе (21) воли дуборез, Николу (28) и Стефана (30) привлачи уметнички намештај.

И Аџо и Драгиша су чланови Удружења уметника Србије и Црне Горе, које здушно негује старе занате, нарочито овакве.

НОРВЕШКА КУЋА

– КАД је у нашем комшилуку 1987. грађена Кућа југословенско-норвешког пријатељства, садашњег српско-норвешког, позната свима као Норвешка кућа, од почетка до краја сам учествовао у подизању тог дрвеног здања. С леве стране, симболизује прамац викиншког брода, с десне српски конак – вели Драгиша.

ПРОСВЕТЉЕЊЕ Драгољуб Хаџић, Фото М.Бошњак

 

Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име