Немачки лекар, Рајк Герд Хамер, настањен у Италији 70-их година, доживео је једну од најгорих ствари које се човеку могу догодити. Његов 17-њи син страдао је нестрећним случајем када га је упуцао младић, случајно, на броду. Стицајем околности, убица је био наследник принца од Савоја, последњег италијанског цара. Убрзо након тог догађаја, др Хамер оболео је од рака тестиса, од кога се једва опоравио. Размишљајући од догађају који му се догодио и смртној болести која је баш њега задесила након те велике несреће (а од канцера је оболела и преминула и његова супруга), почео је проучавати утицај психичког шока на организам и настанак рака. На темељу тог истраживања и те тврдње настала је ова нова наука, такорећи грана алтернативне медицине коју је др Хамер назвао Германском Новом Медицином и под тим именом је регистровао.

Овакво објашњење заправо је грубо и крајње поједностављено објашњење једне комплексне науке која је до сада наишла на низ потврда и истраживања мада не у званичној медицини и онкологији (иако је др Хамер и сам онколог) већ у алтернативној медицини. Др Хамер је утврдио да рак у оном објашњењу које стоји у уџбеницима заправо не постоји, да је то специфично стање организма које реагује на шок на који није припремљено и да се болест развија као последица свих каснијих шокова и стреса на новоустановљену болест.

Др Хамер је сматрао да свака болест почиње такозваном хладном фазом, када организам препознаје да у њему постоји шок-ситуација и реагује тако што покушава да је разреши. За др Хамера психа је повезана са телом и оно реагује на репарацију психе као да је орган, што доводи до тога да организам ствара више ћелија како би обновио мозак, где су осећања и настала. Тај опоравак изазива отицање појединих ћелија у одређеном органу, што се на скенеру може дијагностиковати као тумор. Како организам шаље крв у оштећен орган, тако остали органи и периферни делови тела постају хладни, јер су привремено без енергије коју је тело послало тамо где је у том тренутку потребнија.

Након тога организам долази у стање упале, када је вруће, јер се бори да избаци све негативно из ћелија. Ова фаза манифестује се дрхтавицом, грозницом и повишеном температуром, те слабошћу организма и боловима. Конвенционална медицина ће прибећи лековима иако је организам у суштини у овом тренутку у излечењу. Ако би се пустило да се поправи само, тело би из овога изашло као победник и временом вратило у нормалу.

Своје тврдње др Хамер је потврдио и снимцима са скенера, када је утврдио да се сваки пут када се код пацијента дијагностикује канцер на било ком органу, и у мозгу се јавља низ промена на скенеру видљивих у виду концентричних кругова. Они су заправо знак да мозак ради на излечењу организма. Да би ствар била још занимљивија, они се јављају управо у центрима који су задужени за оболели орган, па код рака панкреаса ти кругови су се појавили у центру за панкреас у мозгу, на пример. Ипак, конвенционална медицина лечи само локално, а лекари различитих специјалности се и не консултују око тога. За др Хамера лечење је процес целог организма.

За др Хамера канцер практично не постоји, већ само реакција на шок на који тело реагује својом одбраном и теоретски оно се само може опоравити. Са друге стране, када човек доживи јак стрес, он реагује низом симптома због којих одлази лекару где се дијагностикује канцер на основу промена које се дешавају у организму као одбрана од стреса. Другим речима, пацијент обољева тек онда када му се каже да је болестан, што доводи до тога да се разболи још више. Др Хамер је тврдио да човек не умире од рака, већ од јаких лекова, стреса, измучености организма и депресије због стања у које је запао болешћу.

Др Хамер је такође утврдио да рак на појединим органима директно настаје због одређене врсте стреса. Свој рак тестиса видео је као резултат смрти сина, одакле је и потекао, те као биолошку и психолошку повезаност са њим. Рак дојке, на пример, јавља се код жена које доживе стрес са дететом или партнером, где је утврдио да десноруке жене ће добити рак на левој дојци ако су претрпеле стрес са дететом, а на десној уколико је стрес повезан са партнером. Све ово поткрепио је својим истраживањима.

Живот др Хамера подједнако је узбудљив као и његова медицина. Био је у затвору, протеран из Немачке и изгубио лиценцу и посао. Тренутно живи у Шпанији где води свој институт и болницу за алтернативно лечење. Живот је посветио лечењу али и едукацији лекара и терапеута.
Научени на класичну медицину тешко нам је да прихватимо овакве ставове, али често и они који су оболели од рака тврдили да су претходно били изложени стресу или некој дужој депресији. Можда неке истине има и у томе?

 

 

 

ordinacija

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име