Сваки икада у телу рођен човек води порекло од Адама и Еве. Препотопски.
После потопа порекло човека се наставља од четири пара мушкараца и жена: Ноја и његове жене, Сема, Хама и Јафета и њихових жена.
Које је право порекло (етнос) српскога народа једноставно данас не можемо са сигурношћу рећи. Једно је сигурно: биолошки (по телу) води порекло од неких од четири пара са Нојеве Барке.
Постоје и такозване етнолошке анализе, лингвистичке анализе па и генетске…
Политикос Срба (држава и нација су се кроз време мењали). То у књигама историјским ваљда тачно пише. Можда је и тачна синтагма да историју пишу победници…
Како би патријарх Павле рекао: прошлост је историја, данас је Божији дар, сутра је тајна.
Истина је да је све од Тројичног Бога створено. Па и сваки Србин.
Али!
Потпуно ми је нејасно, до дана данашњег шта је то уствари српски народ и шта је то српска нација.
Нација је политички појам и представља првенствено просторни појам (што би данас рекли српска држава) а народ (етнос, што би данас рекли свеколико српство у матици и у расејању) је појам који се тиче порекла и нема тачну просторну одредницу, само је временски одређена. Неки данас пишу и о српском свету. Неки много пишу о томе какав би грађанин требао да буде Србин (да негује родну равноправност, прихвати истополне бракове итд итд…) па имамо и такозвано грађанско васпитање и многе друге тековине грађанске…Па Европска унија као олик преноса државног суверенитета на већу заједницу…
Да ли је Срби воде порекло од Словена, винчанска култура…О проблемима језика и очувања ћирилице да не говоримо…Свака тараба у српском селу је старија од Америке…
Ствара се или је већ створена озбиљна илузија о томе шта је Србин. Свака илузија обитава у времену и простору разума и за њу се везују све силе душе. Помрачује Ум.
Етнички гледано Срби имају сигурно различит појавни облик од Индијанаца али једно је различитост а друго је разлика у вредности.
Јасно ми је да сваки рођени човек па и Србин живи земаљски живот (телесни) у простору и времену. Простор свакога човека је оно чиме је испуњен. Тај простор (тачка) се креће, у времену је. Када укрстимо вечност (вертикала) и време историјско добијемо крст и свако од нас је временски гледано тачка (простор испуњен нечим) који се креће. Без хоризонтале је само стуб, без вертикале је само балван..
За сваког у телу живога човека простор и време су неодвојиви, заједно су када их одваја онда се дешава следеће:
Формира разне врсте заједница у простору (родове, племена, државе) и у времену (етницитете, народе). Етнос и политикос иду заједно. И етнос и политикос се крећу па се и мењају по хоризонтали.
Дакле, политичко и етничко одређење је пре свега телесне и разумске природе.
Идеално политичко и етничко стање на земљи (царство земаљско) је потпуно поклапање политичког и етничког одређења (идентитета). Но ни за једнога човека само на земљи и по овим питањима нема идеалног стања.
Још је Христос указао апостолима да на земљи постоји влада која се не ослања ни на етнос ни на политикос. Влада која хоће да отме творевину од творца.
Држава као покушај стварања тог идеалног стања представља суверенитет власти на некоме простору. Поставља се као сила изнад друштва ради заштите поретка. Данас се наравно појам државе и нације најчешће изједначавају.
Суверенитет државе чине дефинисане и међудржавно признате границе и потпуна власт државе на тој територији (као и становништво које стално насељава територију државе). Када држава нема суверенитет на целој својој територији она постаје неуспела држава.
Данас, сваки Србин би требало да има етничку одредницу (порекло) у времену, што од Ноја до данас није потпуно јасно. Задржали смо су различите облике понашања и оно што данас зовемо српски језик и писмо.
Када гледамо просторно (држава и нација) та се одредница кроз време мењала.
Чињеница је да се појам нације и појам народа тичу мишљења и осећања свакога човека.
Из свега наведенога видимо да сваки човек када у суштину свога бића која није само тело ставља нацију и народ зида кућу на сумњивим темељима.
Када у суштину свога бића ставља Логоса (Сина Божијег) не одбацује угаони камен који зидари одбацише.
Свети Сава је српскоме народу и српској нацији у суштину његовога бића (прво свога) уградио Сина Божијег (Логоса). То би била суштина онога што се зове светосавље.
Свака заједница која је сабрана у име Христово и која једе Тела и пије Крви Сина има живот вечни.
Заједнице сабране по принципу простора (чија земља његове овце) се смањују, увећавају или чак нестају.
Заједнице сабране по принципу времена (чије овце његова земља такође се смањују, увећавају или чак нестају.
Зашто?
Зато што су и овце и земља Божије. Он је и творац и пастир.
Неко каже и вук сит и овце на броју. Да, али онда вук мора појести пастира.
Срби не би требало да једу пастира, нису убице, нису људождери.
Срби једу Тела и пију Крви Сина Божијег и Сина Човечијег у његов помен.
У Цркви Христовој.
Србин није само временски (етнос) и политички (држава, нација) појам јер су то појмови који искључиво произилазе из разума. А где је само разум разлике, свађе, расправе…
Србин је и појам Ума и Срца који у њих полаже Логоса.
И то нам зборе и Свети Сава и Свети Николај Велимировић и Свети Јустин Поповић.
Некако је Ава Јустин најгласнији и најјаснији моме Уму и Срцу: СВЕ ЗА ХРИСТА, ХРИСТА НИ ЗАШТА!
И да се на крају нашалим: свакоме националисти топло препоручујем Сина Човечијег и Сина Божијег чије је порекло по телу, људско (политикос и етникос) а и Божанско јасно објашњено у Јеванђељима.
И ето Србина. И политикос и Тело Христово. И етнос и Логос. Рођен телом и рођен Духом. Ум и Срце уједињени, без илузија разума.
Др Младен Печујлија
