Сви научници, па и физичари сигурно су бар чули о Исусу Христу. Није нам намера да овде расправЉамо о њиховом мишЉењу о њему. Намера нам је да свима познату Тајну Вечеру прикажемо језиком квантне физике. Могли бисмо је схватити као експеримент in vivo. Исус Христос је говорио истину Царства апостолима на Тајној Вечери. Онда њега са правом можемо сматрати оснивачем квантне физике (ненамерног) јер је први указао на суперпозицију и сплетеност и практично то демонстрирао уводећи посматраче на демонстрацију експеримента. Но пођимо испочетка:

Еванђелиста Лука овако описује Тајну Вечеру: И узевши хЉеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас пролијева.(Лука 22. 19-20).

Овде је битно нагласити да када говоримо о Христовом телу и крви неки мисле да се ради о онаквим какви су били када је распет на Крсту. Неки мистици чак саопштавају лично искуство те врсте када су примали Свето Причешће. Православно схватање је да се ради о Телу и Крви Васкрслог и прославЉеног Христа.

Христове речи и догађај Тајне Вечере можемо данас слободно тумачити и терминима квантне физике: суперпозиција или сплетеност. Можемо говорити о некој врсти сплетености  супстанце хлеба и супстанце вина и реалности божанског Тела и Крви Христове које је Христос разделио апостолима. Прво је Христос посматрач и  врши мерење (перцепцију) хлеба и вина. Потом су Апостоли посматрачи и врше мерење (перцепцију) хлеба и вина.

Историјски, у теорији и тумачењу (интерпретацији) процеса квантног мерења, промене стања су познате као редукција стања (state reduction), или колапс стања (state collapse). А те промене су фасцинантне. Сваки појединачни кубит губи почетну кохеренцију – то јест, суперпозицију стања – и на крају се нађе у само једном од почетно суперпонираних стања.

Дакле, Христос супстанце суперпониране од човека као хлеб и вино суперпонира у Тело и Крв. Те две истовремене суперпонираности доводи до њихове сплетености. Врло је јасно и да Исус Христос указује, речима квантне физике да је целокупна творевина сплетена Духом Светим, кроз Логоса, воЉом Оца и апостоле уводи у ту истину. Када анализирамо схватање символа можемо видети да речник квантне физике добро објашњава суштину овога појма и чини га реалним.

Према квантној физици сплетеност омогућава тренутни приступ информацији из једног квантног подсистема (хлеба и вина) посредством добијања информације о другом подсистему (тела и Крви Христове). Када два кванта једном дођу у интеракцију и постану сплетена, они се могу раздвојити било ком произвољном раздаљином и опсервирање стања једног ће тренутно одредити стање другог.

Када говоримо о квантној суперпозицији говоримо о линеарној комбинацији или суму двају или више физичких стања који производе једно друго квантно стање, које може али не мора укључити сплетеност. Они који су упознати са принципима квантног рачунарства свесни су да квантни бит или кубит може бити истовремено и нула и један. Међутим у класичном свету нашег свакодневног искуства, бит мора бити или једно или друго. Научници све више почињу да схватају да постоји потпуни континуитет између макро и микрокосмоса. Сплетеност и суперпозиција карактеришу реалност на сваком нивоу: између елементарних честица, атома и молекула, али такође између особа и предмета из нашег свакодневног искуства. Ови феномени такође карактеришу и трансценденталну реалност и наш однос са њом.

Дакле речима квантне физике у амбијенту Горње собе, на Велики Четвртак апостоли су доживели квантни скок[1] и уведени су у за њих, сасвим нову реалност. Следствено овоме Адам је доживео квантни пад. Није схватио да плод са дрвета познања доброга и злога може једино бити суперпониран (добар или лош) од Бога.

Логос својим оваплоћењем враћа човека у његову реалност.

 

[1] Квантни скок, прелаз између два стационарна стања квантномеханичкога система (атомског језгра, атома, молекула, кристалне решетке и др.) при коме се емитује или апсорбује одређени квант енергије. Рецимо, квантни скок је прелаз електрона у атому из једне орбите у другу при чему се емитује или апсорбује електромагнетски талас и мења квантни број.

професор др Младен Печујлија

Факултет техничких наука, Нови Сад

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име